Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 65

дело, Гроције опомиње све државе и владаоце, да у име благих начела, Христове науке буду у љубави, и да раде у свако доба на одржавању мира.

Колико смо већ одмакли од Старога Света!

После Гроција, многи велики Филозофи и моралисти расправљали су питања међународног ратног права, а у смислу веће човечности. Спиноца је 1677. писао против ратовања у опште. Нарочито енглески квекери беху увек апостоли мира међу народима. Уиљем Пен је претеча доцнијег пацифистичког покрета. Дуги су ратови изазвали увек у Европи јаку реакцију у корист мира. Тако је било и после Утрехтског Мира (4714.), којим је завршен дуги рат око шпанског наслеђа. Француз Сен Шјер штампао је 1713. своје велико дело — у три свеске — Пројект за стални мир |Ргоје де Ратх регрешеЏе), у ком се прихвата мисао Ханрија ТУ. о конфедерацији европских држава (осим Русије и Турске, које писац издваја), с једним заједничким парламентом за расправљање међународних спорова. Појава тога дела изазвала је велико инте-. ресовање, али је, сасвим природно, напшла и на велико незадовољство од стране кнежева и оних који живе од ратова. Преведено је на све западне језике, и свуда је изазивало многе коментаре, допуне и критике.

Кан Жак Русо је усвојио и бранио мисли СенПјерове. Монтескије ([1748.) оснива, као и Гроције, право рата. само на праву за одржање. „ћивот је држава истоветан животу људи; ови имају права да у природној одбрани убију, оне пак да ратују ради свога одржања. Право рата потиче, дакле, из нужде“ '). Све остале ратове, који би се водили из каквих других разлога, као зарад славе, користи итд. проглашава ва неправедне и нечовечне. У вођењу ратова и експлоатисању победе ваља се управљати по прописима природне светлости — ]а 101 де Ја Гипмеге пабигеће који траже, да другима не чинимо оно што не бисмо хтели да се нама чини. То је, као што се види, узвишено начело Христове науке. Шира и племенитија

5) „Ре Та песеззне еф ди јизбе галде“.

сл

ТОДИШЊИЦА