Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 67 једничком) грађанском друштву и потреби једног општег народног савеза ради одржања сталног мира“, а у овом напису даје израза уверењу, да ће народи у току свога историјског развијања бити принуђени да ступе у Федеративне односе који ће ограничавати могућност ратовања“). Тај спис великога мислиоца имао је јаког утицаја на јавно мишљење свога времена, када свет беше заморен дугим и страховитим ратовима (Ратови о Аустр. наслеђу, Седмогодишња Војна, Француска Револуција, Ратови Коалиције, Подела Пољске). Значајно је ито, што је Кант препоручивао да се после свршених ратова прописују општа испаштања, и да је сматрао као највећи неморал држати званична благодарења после победе, и певати химне победиоцима. Савременик Кантов, познати енглески Филозоф Бентам, био је ватрен поборник мисли, да се међународне несугласице и распре решавају путем изборнога суда (Арбитраже), и први је (1789. год.) изнео предлог, који је и данас једна тачка у програму Међународног Парламентарног Савеза: да се изради један међународни кодекс, који ће садржати узакоњене одредбе за регулисавање права и дужности свих народа.

Кант је остао кроз цео Х[Х. век велики аукторитет у свима испитивањима што спадају у опсег наукео моралу, праву, о односима међународним. Међународно Право није напуштало правац који су му дали Гроције и Филозофи ХУШ. века; а великим принципима правде и правичности, човечности и морала, које је наука тражила да се унесу у међународне послове, придолазило је Ба хране и помоћи. Француска Револуција, декларацијом човечјих права, и права да свака држава самосталним животом живи, унела је начело: да су једнака права малих и великих држава у њиховим узајамним односима. Сви велики конгреси сила у ХТХ. в,, поред послова због којих се састајаху, утврђивали су и по који нов принцип за будуће поступање у

5 А. Ктеа: Напађисћ дег Егедепвђеуерипо. Уулеп, 1905. р. 226. 5