Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА [1 је ишао покрај куће госпође Манојловићке. Без сумње знајући да одлазимо, девојке су стајале на прозору, п поздрављале су нас последњи пут са сузама у очима.

6|18 јуна. Око подне приспесмо у село Удбину. Ваљало се састарати за храну и себи и коњма. Али где 2 Вук је одавно говорио како он овде има доброга познаника, старца Гају Омчикуса, човека богата, алп — додаваше — грднога тврдицу. Кад упитасмо за биртију, упутише нас на две јадне механице, али ни у једној ни у другој не бејаше за јело просто ништа, па ни јаја, ни · млека. Шта да се чини 2 Вук се са својом дрвеном ногом заљуља, да тражи Омчикуса. Кућа Омчикусова видела се не далеко, са свим обична по изгледу. Имао је да га, по нашој жељи, запита где можемо наћи стан. Кроз неколико минута Вук се врати назад заједно с Омчпкусом, који нас, после обичнога српскога поздрава добродошлицом, без комплимената замоли. да пођемо к његовој кући, где је стан за нас већ одавно спремљен. Ми се покоримо позиву, који, до душе, није бпо нежан, али је био искрен и од срца.

· Чудан то беше старац, тај Омчикус! Беше претурио седамдесет година. На свакп начин мора да добро памти Марију Терезију, а за Јосифа П учествовао је у свима војнама. Високи му стас беше време погрбило, а с њим и јуначке пуне снаге облике тела. Али је он бнпо још крепак на ногама, жив и бадар, да боље бити не може. Из очију му још бије жива ватра, кад стане говорити о своме војевању и кад почне да прича како је тукао п секао Турке. Још пре пет година, при некој размирици међу Аустријом и Турском, Омчикус је, и као давно исписани војник, припасао оружје п пошао с батаљоном који се кренуо на границу, да би се узбила сила силом, ако би до тога дошло. — Куд ћеш ти, старче, упитао га, том приликом, командир. „Хођу ето, док нисам умро, да запалим још коју турску кућу и да убијем још бар једнога, неверника, одговори Омчикус спокојно. Изашавши из службе, Омчикус почне трговати, разуме се, малим стварима, и стече прилично новаца. Али свој груби начин живота оп није ни после службе нимало