Godišnjica Nikole Čupića

ГОДИШЊИЦА 5

свагда немогућно, а кад не би било тешко, каква би посла у томе имали Ви и Александар Максимовић“.

И ако се изреком не каже, с овим је у вези и честитање које је Вук преко Н. И. Надеждина послао, 98 Фебруара 1850 по нашем, кнезу Платону Александровићу Ширинскому-Шихматову, који је у то време постао министар просвете. Писмо је писано руски. Вук спомиње како је кнезу прошле 18149 године у новембру преко Александра Максимовића Кнежевића послао своје „Српске Народне Пословпце“ и „Ковчежић“. Уз поменуто писмо Вук шаље исте књиге и дару Николи и престолонаследнику Александру Николајевићу „као усрдан принос превисоким заштитницима једноверне и једноплемене Србије“.

У писму од 10,29 јула 1848, у коме је главно место о пенсији, пише Вук о својој књижевној радњи. „Сад је мој главни рад — друго издање Рјечника ју ком ће бити око 15,000 нових речи). Осим тога за штампу су ми готови: четврта књига народних песама, једна књига народних приповедака, ново издање пословица (умножено са две хиљаде нових), историја Карађорђева времена. Ако дочекам да издам Рјечник, мислим по том преселити се у Србију, а од мањих састава мислим штошта штампати и пре речника. (Да није ове мутње, приповетке бп одмах могле ући у штампу)“.

У писму од 23 септембра 1848 Вук бележи како највише ради на Рјечнику »и мислим, ако Бог да, штампати га највише кроз годину дана“. У писму од 29 септембра 1850 Вук пише; „Мога Рјечника већ се штампа пети табак, иу њему ће бити око 20000 нових речи. И вучићи по мало раде, особито Ђуро Даничић. Кад буде око половине Рјечника у штампарији готово, издаћу позив на претплату, и онда ћу и Вас замолити да ми потражите претплатника“. Реч вучићи или вучад (у руском вучепнта) употребљава се чешће у овој преписци, нарочито на свршетку писама, у поздравима, и тиче се Б. Даничића, Бранка Радичевића и других Вукових присталица. Њих су, у осталом, звали п Вуковцима, али је у нашем назвању тражена реч која потпуније одговара речи руској, пошто нам је оригинал непознат.