Godišnjica Nikole Čupića

КЕ“ дна

СТЕВАН Д. ПОПОВИЋ КАО ПЕДАГОГ

од ЈОВ. МИОДРАГОВИЋА

— —–_———

Кад се сећамо великих људи уопште, ми их се сећамо с поштовањем. Кад се сећамо великих људи свога народа, ми их се сећамо још и с љубављу, зато што су наши. А кад се сећамо великих покојника свога народа и свога времена, у нас се јавља и жалост, што још нису међу нама.

Сва се три ова осећања: и поштовање, и љубав, и жалост буде у нама, кад помислимо на покојнога Стеву Д. Поповића....

Пун снаге, пун воље за рад и неуморан радник, јак карактер, добар беседник, одличан други прија-

тељ, он оставља нас и Отаџбину своју у најбољој снази

својој, у 59-ој години живота свога, када јој је највише могао бити од користи. СО њим је спуштена у хладан гроб за навек једна огромна радна снага, каква се ређе јавља и у већих културних народа а камо ли у нас, по варвара, у којих је рад још невољена и споредна ствар...

Па зар то није штета, и зар нас поред пријатељсвих осећања жалости не обузимају и родољубива осећања, туге, што нејака Отаџбина наша да претрпи оволики губитак 2....

Али је покојни Стева доста урадио и за ово кратко време живота свога. И да ништа више није урадио,

само оно што је урадио на педагошком пољу дово. ЂНО

ТОДИШЊИЦА ХХУШ 1