Godišnjica Nikole Čupića
5 ГОДИШЊИЦА >
7
је па да му остане име вечно записано у повесници |
=
народа свога. И ми баш то и хоћемо да разгледамо. Неђе нас се дакле тицати ни његов приватан и политички живот, ни каријера његова у служби државној, ни његов многоструки рад по другим струкама, него
морамо се вратити на време пре. њега, морамо разгле-
само педагошки рад његов. А да би се он оценио боље,
5 о.
“= >
дати стање основне наставе како оно беше у Србији
пре Стеве Поповића.
Старији су људи и данас живи сведоци онога доба, када се азбука учаше по именима појединих слова:
„28“, „буки“, „вједи“, „глагољ«“ итд. а одмах у другом
делу буквара и словенска азбука, која беше припрема, за главне предмете старијих разреда »„Часловац“ и „Псалтир“, по којима се и ђаци зваху: часловци и псалтирци. Од осталих предмета учаше се још: „Граматика“, „Рачуница“, „Земљопис“, „Историја“, „Свештена Историја“, „Катихиз“, и нека „Ошшта Знања“, о природи. А све ово без икаква разумевања, из књиге, мртво, у голим речима, „одавде довде“, напамет. Учитељев посао беше: да задаје и преслишава, да кажњава оне који нису научили и да одржава ред страхом и прутом. А о разумевању онога што се учило, о васпитању и облагорођавању срца у деце, о здрављу, 0 Фивичком развитку и о каквоме спремању деце за живот не беше ни помена. Било је потпуно онако, како бесмртни песник вели:
„С књигом свани, с књигом и омркни, „Седи бубај, па на књизи цркени!“ „Па их онда из скамије вуци.
ЈИ туна их к'о скотине туци,“
А да би ствар била још гора и учење још теже, и те књиге не беху написане на лепом нашем народном
језику и с данашњим простим и лаким правописом,
него на некаквом вештачки створеном „славено-серб- __
скоме“, с тешким правописом словенским. И сами учитељи беху потпуно неспремни за, свој посао. Међу њима
једва да беше неколико учитеља из сомборске учи- ~
У
“ „
~ ~