Godišnjica Nikole Čupića

314 | ГОДИШЊИЦА

у државну службу са неколико свршенах разреда гимназије. Ево како обележава то болно место тадашњега државнога живота: „Колико се већ пута у Србији догодило, да младићи, који су вољни за свој позив као будуће судије или — иначе као државни званичници темељно спремати се, са сиромаштином борећи сеи служећи за своје издржавање, са пожртвовањем свога. здравља науке продужују; па често нису још ни права започели, а њихови богатији другови неспособни или лењи, остављају школу још у првим гимназијским разредима, те у државну службу примљени већ тада запремају важна места и чинове, пошто им се заслуга по годинама службе а често и по наклоности озго мери, ма да неки од њих при ступању свом у службу нису имали ни најопштија знања, која ћемо по напредним земљама наћи код сваког обичног грађанина... Бивало је случајева, да такав будући чиновник није Умео ни уредно писмо написати, нити је што од граматике и стила разумевао... Па ко је томе крив, и нису ли паметнији они, што младост проведу као званичници а не као ђаци; И зашто не би, кад их правитељство прима и кад ће за неколико година добити леп изглед за будућност, па и својим школским друговима заповедати!«“' Ово смо место навели не само зато, да се види, како је Бошковић устао, у своје време, против зла, које је тиштало државни организам СОрбијин, него и зато, што поједине државне струке још ни данас нису са свим излечене и сачуване од тога и њему сличног зла. Тако се зло лако укорењује, а тешко искорењује !

И даље је расправљао унутрашња, политичка питања у многим својим расправама и чланцима, од којих

ћемо овде истаћи: у Каљићевој Србији 1870., октобра,

под натписом Прва законотворна скушитина, штампао је низ чланака о питањима, која су неминовно долазила са увођењем Устава од 1869. као: пословни ред у скупштини, услови за добар пословни ред, изборни закон, питања у расправи о добром изборном закону, ред и начин поступања при изборима, министарска од-

' За тросвету “ слободу, стр. 20.