Godišnjica Nikole Čupića

14 ГОДИШЊИЦА

једном речју. да им даде прилике да под надзором ва- | љаних профосора претварају теорију у практику и да. се вежбају у лечењу болника7 Сваки би рекао, да би лудо било радити тако, па ипак има у свету толико учи- |

тељских школа, које ишчекују све од саме једностране теорије, па с тога веле, да им не треба ни школа где

ће се учитељи вежбати, ни систематично упутство за рад. у школи. По многим учитељским школама у Немачкој

има и управитеља, који никада нису предавали у народној школи, који нешто тек начују или у књигама читају о суштини наставе у народној школи; зато се не

треба чудити што такви људи не маре за школску прак-_

тику ; ама се сваки чудити мора, зашто држава поставља такве људе за учитеље учитељима !“...

И тако је Стева За ударио у оно поље рада школскога, које је у нас било најзапуштеније и дао му одмах правац најпоузданији и најкориснији.

Стева у предавањима. Већ и на практичним пре-

•

давањима па рачуна на збору београдских учитеља

Стева је показао необичан дар предавачки. Да заинтересује слушаоце, да задобије пажњу њихову п одржи примеран ред, у томе је био мајстор првога реда. Доцније у учитељској школи предавао је Рад у школи. Као наставник овога предмета никад он није допуштао

да одмах предају ученици или да само слушају преда-

вања учитеља вежбаонице, него је увек најпре сам“

држао читав низ угледних предавања па је тек онда пуштао ученике да се и они огледају. Овако је радио и на практичним предавањима учитељским. У његовим предавањима нису могли да се надиве оној живости и окретности и вештини у развијању ствари у питањима. На његовом предавању није могло да буде непажљива, ученика. Таквога би одмах Стева спазио, питањем збунио у досадањим мислима и навратио на нажњу у ономе што се предаје. А његово је живо око све видело.

Ништа се њему није могло измаћи и оно је отклањало_

све сметње у самоме зачетку њихову. На његовим предавањима није било ни немирних ни непажљивих. Немирне је задовољавао својом брзином и занимао чешћим питањима. а непажљиве будио погледима и опет чешћим

питањима. И докле многи наставници, а нарочито по-

четници п кандидати наставнички на својим испитима,

најчешће падају у грешку да непрестано и највише _

питају најбоље ђаке, дотле је Стева највише питао сла-