Godišnjica Nikole Čupića

из СКАНДИНАВИЈ!. 258

јанији 15.5, а у Алтену 9". Нискост температуре надокнађује дуго трајање светлости сунчане. На крајњем Северу, где сунце лети не залази, циркулисање сокова у биљу и дрвећу не прекида се и не застаје ноћу. Зато. су онамо ливаде бујније, и шуме гушће, него што би смо, по ширини на којој те земље леже, и по другим Физичким погодбама, могли замишљати. „Али свакако вели један Норвежанин — ова дуга дневна светлост има п своје ружне стране. Тако, она ремети економске односе људске. Дођите у који сахат хоћете, ноћу или дању, наићићете увек на људе будне који раде, док други спавају. Поредак је у свакој кући до извесне мере поништен; нема више утврђеног сахата за ручавање, нема одређеног времена за спавање, за рад. И ако се људи осећају добро, кад помисле на дуге ноћи које их чекају, ипак ћеш их чути како жудно пожељкују време кад ће опет имати који сахат мрака. Вечити дан је само морепловцима најлешли дар неба“. (Проф. Софус Руге, Могуесеп). А шта да се каже за дуге зимске ноћи; У Нордланду, Громсеу и Финмаркену, најсевернијим окрузима Норвешке, престаје зими готово сваки рад и живот. „Ах, зима је тамо црни друг“ — вели национални песник из ХУП в. Педер Дас. А Грубе у свом познатом делу Сеодтарћ. Сћатаћћетђи ет описује нам уметнички зимње ноћи на северу Норвешке. Замислимо да смо у Хамерфесту, најсевернијем граду земнога шара, код 70" 40' О. Ш. Основану ХУШ веку, он је за летњих дана врло живо место, јер сету води велика трговина с Русијом. Одатле се сва:е године многе лађе отискују на Северно ледено море, у лов на китове, беле медведе и морске псе. До Спицберга плови се паробродом. Цео град још из далека удара на рибљу маст која се ту у великим количинама справља. Град има 2500 становника, две цркве, католичку и протестантску, гимназију, телефонску мрежу и електрично осветљење. И град и цело острво Квале на којем лежи често су и лети покривени маглом, а вегетација је врло скомрачна. Шуме има само у окукама морских сундова, где је нешто топлије и где су јаче заштићене од хладних ветрова. „Овде почиње мрзнути у сред лета. Одмах затим нестаје страних бродова који су пристаништу давали живота. Трговачке кућеи дућани, један