Godišnjica Nikole Čupića

954 ГОДИШЊИЦА

за другим, затварају се, послови престају, настаје мир. Зима је већ ту. И каква зима! Бескрајне ноћи, црно небо, смрзнута земља. У дванаест сахата, на подне, месеца децембра, мораш стати уза сам прозор ако си рад да који рбдак прочиташ. Од јутра до вечера горе лампе по свима кућама, и никаквог живота нема више, никаквих новости. Варош је сад свет за себе, одцепљена од осталог света. Траже.се сви могући начини да се људи забаве и разоноде. Састају се у вече час код једног, час код другога, само ако снежни вихори не спрече излазак из дома. Тада се пије угрејано вино, пуши, игра карата. И људи од књиге и науке морају тражити такве забаве, јер је немогућно непрестано уз лампу читати или писати. Једно од највећих задовољ- · става за становнике било би, кад би се небо мало разбистрило, могле припетљати на ноге дугачке скије, и пројурити преко стена и планина на којима су снежне масе попуниле гудуре и удолице«“.

»При крају јануара почињу се на хоризонту изглбдати први пламичци светлости сунца, за којим се већ тако дуго жуди. Прво се распозна на мрким облацима благ црвенкасти сјај; то је добро познати знак, који сви радосно поздрављају; он је претеча сунца које се приближило на својем путу, доносећи опет земљи и људима живота и веселости. Општи је празник онај дан, кад се оно први пут, после дуге ноћи, на подне, ма и за неколико минута само, појави! Од тада се оно све више на хоризонту пење; дани расту брзо, брже него код нас у средњој Европи“. Али две дуге досадне ноћи северњачке имале су у прошлости и једно добро. Поред ватре, уз кућње огњиште, у тим дугим ноћима, препричавали су Норвежани, ту у Норвешкој, као и по својим колонијама (на Исланду) приче из прошлости о јунацима и породицама, које су се одликовале на каком делу јуначком, у борби с људима и с морем; ту, под таквим приликама, стваране су оне многе приче које забоављају и децу и људе, у којима су испреплетане радње људске и символисане појаве природе, и у којима има лепе поезије, мудре поуке и ведрог гледања на живот.

Пиједан народ европски нема тако богату, тако стару и тако интересантну народну повзију, као што