Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ #95

је имају Норвежани (и Исланђани); и код ниједног народа, колико ми је познато, не чувају се породичне традиције тако дуго као у Норвешкој. Многе Фамилије знају своју прошлост од неколико стотина година.

УШ

Јула 24-ог ишли су парламентарци у град Схен и његову околину, на југу Телемаркена.

Како сам од тада, за неколико дана, колико сам још остао у Норвешкој, путовао по земљи, то ће, можда, бити корисно да се на овом месту каже која реч, више од оног, што је до сад узгред говорено, о површинском изгледу Норвешке.

_ Као што се на карти види, норвешка држава заузима западну страну Скандинавског Полуострва, протежући се од 257'59—71'7' СЛ. дужином од 1800 км. У јужној својој половини широка је 400 км., а на северном делу, од Дронтхјема нагоре, 100 км. |у Нордланду) и нешто више (у Финмаркену). Али у геолошком погледу Норвешка чини једну целину с осталим делом Полуострва (Шведском). Велики балтички плато (Фино — Скадинавски) који је сав — осим југозападног дела Шведске — готово искључиво од кристалисаног стења (гнајс, гранит, глимершифер, сијенит, порфир, итд.), с нешто мало остатака од слојева палеовопичких, продужава се из Финландије, испод Балтичког мора и Ботничког залива, у правцима ка Атланском Океану и Северно-леденом мору, уздижући се понајлак у брдовите пределе, који достижу висину од 500 м. (поједини висови имају и до 700 м.), и онамо, на северу и западу, удара на други један много виши, али релативно узан и дугачак плато који иде поред мора целом дужином Норвешке, од Букенфјорда, на југу, до Леденог мора на северу, у које се спушта код Хамерфеста у Финмаркену. Тај други плато дугачак је 1500 ЕМ. а широк је, просечно, 150 км. Одмах у почетку његову, на југоистоку Норвешке, висок је 1000 м., и уздиже се још више, у колико иде к северу, достижући највећу висину у Јотунфјелду [1500], где су највећи норвешки висови Галепиг (2560 м,) и Глитрепид (2554).