Godišnjica Nikole Čupića

960 ГОДИШЊИЦА

телефонима. По малу цену од 25 пара можсте говорити куд хоћете и с ким хоћете. Норвешка има [1898 г. 10.000 километара главних, и 20.000 општинских и окружних друмова. О подизању главних друмора решава Стортинг, али сви, и главни и општински, стоје под надзором нарочитог инспектора и одељења у министарству грађевина. Главне друмове подиже држава, а окрузи кроз које пролазе дају '/,—'/, суме колико грађење њихово стаје. Осим тога дају и земљиште. Разуме се да јеу таквој земљи и одржавање путева скупо. На много места, нарочито у планинским снежним регионима, морају се стално чистити и поправљати. Последњих година у Норвешкој даје се на грађење пи одржавање друмова 4'/, милиона круна годишње. Жкелевница има у Норвешкој преко 2000 километара. Најзнатније су оне које везују Кристијанију с Дронтхјемом (грађена 1877) и с Бергеном (1907). Прва је од 562, а друга од 500 километара.

1898 г. возило се железницама норвешким 10 милиона путника.

Да се вратимо.

Од Кристијаније до Схена путовалисмо железницом: 204 км. за 6'/, сахата, брзим возом. Пошлисмо са Западне Станице, у 5 часова изјутра. Пут иде ка југу левом страном Кристијанијскога Фјорда, држећи се понегде саме обале, а по негде улазећи дубље унутра, међу брегове. Путовалисмо засебним, луксузним возом, а нисмо се нигде задржавали, и ако смо додиривали неколике градове који су чувени са своје трговине, индустрије, или због својих угодних купатила, као Драмен, Холмстранд, Тенеберг, Ларвик, Порсгрунд, и други. Проф. Чарада (с Пештанског Универзитета) с којим смо били, ја и мој земљак, у једном купеу, држао је Бедекера и читао нам је на глас, кад год би се приближили којем одтих градова, чега имају важнога. »Врло лепо и посећено морско купатило,“ — „2 милпона стабала јелових, годишњи извоз,“ — „Варошка трговачка Флота, 200 п више пароброда и једрилача,“ — »/Лепа, нова црква у готском стилу, с делима, од