Godišnjica Nikole Čupića

Из СКАНДИНАВИЈЕ 961

Тидеманда и Броха (скулптора, — „Велике фабрике хартије, шећера, мрамора,“ — „Најзнатнија земаљска Фабрика порцулана,“ (Порсгрунд), — „лЛеп општински

дом с натписом „Истина и Правда“, (Драмен), итд. Код овог последњег места сретосмо се погледима ја и Гвоздић. Номислих: какви би се натписи могли ставити на већини општинских судница у Краљевини Србији 7... Сам пут је занимљив. Сваки час нам су се отварали лепи изгледи на Фјорд с његовим острвима, и на плава, мирна језера с друге стране, у којима су се огледали околни брегови. Час смо се пели стеновитим засецима, а час силазили у долину. Пролазилисмо и кроз густе букове шуме, из којих је хладовина и мирисна влага продпрала у наша кола, кроз честе тунеле, и преко високих мостова испод којих су хучиле реке ломећи се преко стена. Од Ларвика пут окреће ка северо-западу.

Схен (ЗМеп) је индустријски и трговички град, од 12 хиљада становника, и лежи на Скенелфу, онде, где та река, у два дебела млаза, пада с једног гребена, па затим, два километра ниже, утиче у Фријерски Фјорд, који излази на Скагерак. Град заузима један плато на левој страни водопада, и спушта ,се доле, низ реку коју ту зову пристаништем. Морске лађе долазе до под сам водопад; а горе, више њега, на реци, станице су за пароброде који плове у унутрашња, телемаршка језера. Па оном платоу су највеће варошке грађевине. Ту је лепа, нова црква од цигаља, у стилу готском, с два висока пи весела торња; ту су неколики хотели, банке, као и тако звани дом за свечаности, — лепа кућа у стилу ренесанса, с рестаурацијом, купатилима и варошком библиотеком. Пристаниште је закрчено сплавовима, јеловим стаблима и лађама сваке врсте, а на обали његовој, с обе стране, наслагане су непрегледне, високе камаре од чамових греда и дасака. Сва околина, мириши на луч, а над градом се разлеже гласан шум од тутњаве водопада, од чегртмава точкова и цијука многобројних тестера, по Фабрикама и стругарама. „Овде се богме ради“, помислих у себи, кад ступих из станице на улицу. Стигли смо тачно у 11'/, часова. Пијерантонио, књижевник и сенатор из Италије, опомену нас, да смо у месту Ибсенова рођења, и да ваља указати поштовање родном месту великога песника. Постројисмо