Godišnjica Nikole Čupića

969 ГОДИШЊИЦА

се два пи два, и тако, у дугачком реду, с музиком на | челу, упутисмо се, уза стрмен, улицом Принсегаде, ка дому за свечаности, где нам је дочек спремљен, кличући из свег грла „живео Ибсен“ и „Слава му“.

Истина, ми не бесмо прегли у Схен зато што се ту родио Ибсен, него што је требало (по програму) видети неколике техничке радове у близини тога града, наиме канал који веже Северно језеро с језером Бандак; али је, бар нама путницима, у том граду сећање на великог песника било мплије, и јаче од сваког другог интересовања. За оно неколико часова колико смо се бавили у Схену, у нашем се друштву говорило само о Ибсену, о његовим делима, јунацима ио месту које он заузима у норвешкој књижевности, о утицају његову на драмску литературу других народа.

За време ручка пало је неколико лепих здравица у његову част.

У граду се није сачувало никаквих материјалних успомена на песника. Кућа у којој се родио изгорела је, школе у којој се учио нестало је. Физиономија града, савим је нова. Доцније, пошто је умро Ибсен, подигнут му је један скроман споменик, у парку испред цркве — биста од бронзе на постољу од норвешког гранита.

О Ибсену је доста писано. Он је уопште тачно оцењиван, али су по кадшто и прецењиване, а и подцењиване, његове уметничке способности. Може бити да се после Шекспира и Гетеа ни о једном другом песнику није толико говорило и писало, колико о њему. Његова дела приказују се у свима земљама; он је постао песник свих културних народа. Најбољи глумци, свуда, лаћају се да га тумаче, да представљају оригиналне и необичне типове из његових драма. Он је познат укратко, свуда, образованим људима. Па ипак мислим да би ове белешке остале непотпуне ако се на путу кроз град у коме се Ибсен родио не би задржали на њему им његовом двлу.

Хенрик Ибсен се родио 30 марта 1828. Отац му беше предузимач и вредан трговац, а мати, на коју је Ибсен више налик, била је тиха, строга и религиозна жена. Кућа им је била угледна у месту, и гостољубива. Али 1836 отац пострада и породица паде у сиротињу. Морала је напустити град и прећи на једно