Godišnjica Nikole Čupića

33 СКАНДИНАВИЈЕ 963

скромно сеоско имање, које јој још остало беше у близини града. Ибсен је као дете био слабуњав, мпран, повучен; а без сумње тај породични догађај, као и сиротовање и неизвесности каквима је, после тога, за дуго био изложен, допринели су са своје стране, да се образује његов карактер и да се утврди код њега оно песимистично мишлење о свету и људима, које муу делима налазимо. Нико није у стању да сазна како су људи рђави, као они који су били имућни па осиротели. А младост ретко кад изађе из борбе са сиротињом, а да не понесе горчине и мрзовоље.

У својој четрнаестој и петнаестој години учио је Ибсен у једној !средњој школи у Схену, којом су управљали свештеници, п где је највише читао књиге Св. Писма. Кад му је било 16 година, изгубио је родитеље. Тада је морзо напустити школу и најмити се као ученик и момак у једној апотеци, у оближњој варошици Гримстаду на обали Скагерака. Ту је, поред послова које му је апотека давала, читао песнике, бавио се сликарством за које је имао дара, и упражњавао у састављању својих песама. У националне

тежње, — које су се нешто раније почеле манифестовати у књижевности и уметности, — да се Порвешка и културно ослободи Данске, — ушло је више одушев-

љења у оним годинама (1848) великог, европског, слободњачког покрета, који је и Ибсен, из Гримстада, песмама поздрављао. Радило се, најпре, и особито, да се позориште националише, да се приказују ствари из домаће историје и живота, и на народном говору |т.ј. на данском језику који се у Норвешкој говорио). Понесен тим покретом, као и многи талентовани младићи, оставио је Ибсен паланку и апотеку,и прешао у Кристијанију. Желео је да се упише на Универзитет п да изучи медицину. Требало му је подоста времена да се спреми за пријемни пспит који је истом 1850 положио. Тада је имао 922 године. На Универзитету су истовремено били и Бјернсон, Ј. Ли, Виње. Ибсен се борио с великом сиротињом; често је гладовао. Али му ни наука није ишла од руке, те је, зато, ускоро сасвим напусти, и даде се на књижевност и на писање песама и драма Г. 1850 штампао је свој први комад, Катилинџ, који је при крају исте године и представљан.