Godišnjica Nikole Čupića

9264 ГОДИШЊИЦА

7. 1851 почео је издавати, уз сарадњу Вињеа и Бјернсона, један књижевно - сатирички, недељни лист у ком је публиковао прве своје песме и још неколике ставари. Само је неколико бројева тога листа изашло, али је исте године позван за редитеља позоришта у Бергену које баш тада, заузимањем славног музичара Оле Буле-а, беше основано. На том послу и у том граду остао је Ибсен близу седам година. Само је 1852, за кратко време, путовао ради изучавања позоришних ствари, у Данску и Немачку. За позорницу Бергенску писао је неколико драма од којих су штампане „Светковина. на Салхаугу<“ 1856, „Г-ђа Ингер од Острата«“ 1857. Ту се познао са Сузаном, ћерком свештеника Торезена из Бергена, пасторком многоцењене списатељке и новелисткиње норвешке Магдалене Торезен |+ 1902), скојом се 1858 и оженио. Она је благотворног утицаја имала на песнпка, зашто јој он у једној од најлепших лирских песама захваљује |„Гак“ — Хвалај. А људи који су изближе познавали породичне прилике Ибсенове (на пр. Брандес, О. Лурије, Јегер, Пасарге) тврде да је она инспирисала песника у стварању оних храбрих и независних жена којима се Ибсенова дела толико одликују.

Године 1857, примио се Ибсен да управља Норвешким Позориштем у Кристијанији. Његово место у Бергену заузео је Бјернстјерне Бјернсон. У Кристијанији су приказана неколика нова дела његова од којих су штампана „Викинзи у Хелгеланду“ 1855, ућомедија Љубави“ 1862.

Тада је наступио известан преокрет у животу песникову. Норвешко Позориште пало је под стечај 1862 п затворено, а „Комедија Љубави“ изазвала је толико негодовања и дигла толику вику на Ибсена, кога и дотле критика није штедила, да му је постало досадно даље бављење у отаџбини, где се иначе и материјално злопатио. Остало је још да се превари и у надању, да ће Шведска и Норвешка похитати у помоћ Данској, на коју беше навалила Немачка, па да огорчен и једак, 1964-те године, на дуго време напусти своју земљу.