Godišnjica Nikole Čupića

268 ГОДИШЊИЦА

с новим мислима п надама. Разуме се да мислим на праве песнике, који умеју загледати дубоко у срце човека и уочити и најтананије вибрирање у души свога народа, и који су зато карди прозрети будућност даље од обичних људи. На челу ренесанса норвешке књижевности стоје два генијална песника, Хенрик Вергеланод |1808—1845) и Јов. Себаст. Пелхафен (1807—1873). Два лирска песника којп су остали ненадмашени. Они су били савременици п вршњаци, а политички противници. Један је одушевљени демократа, народњак, револуционар из пуног убеђења; други, консервативац, еволуциониста, естет који се одушевљавао за џгивилизацију данску, и с извесне висине гледао на оно што се звало народном (норвешком) културом. Али обојици припада част да су били иницијатори у оснивању нове норвешке књижевности. Они су на сјајан начим, делом, показали књижевну употребљивост норвешко-данскога језика, п колико дански језик може добити у богатству и јачини позајмицама из локалних дијалеката и старог норв. језика. Они су одушевили своју генерацију за народну поезију и прошлост. Цео онај националистички покрет, у четрдесетим годинама, прошлог века, у политици, књижевности пи уметности, вршио се под чарима њихове поезије.

Специјално за књижевност те су године биле особито значајне. Живо се тада. радило: на испитивању народне прошлости и превођењу старинских сага (Јаков Ал 1839, П. А. Мунх), на испитивању старог језика |Унгер 1847, Асен 1848), и говорних дијалеката (Ивар Асен), на пракупљању народних прича Јерген Мое, |. Хр. Асбјернсон, 1842—48), песама (Ландотад, 1853) и арија (Линдоман); на писању народне историје (Мунх, 1852, Хр. Ланге), итд. И песници су следовали научницима. Асмунд Виње |+ 1870), лирски песник првога реда, певао је на сељачком дијалекту (Ландсмалу), а његови вршњаци и школски другови, Ибсен, и Бјерстјерне Бјернсон, почели су своју песпичку каријеру обрађивањем предмета из народних прича и прошлости, и-старањем да унесу у своје писање стила, свежине и даха из народних балада и старинских сага. Они су прихватили норвешко-дански језик, и дефинитивно га утврдили у књижевности.