Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ ЈЕ)

јих мисли, које нам се из овог дела, као опробане и потврђене, издвајају, упамтиће се најбоље ове: Сваки људски рад ваља да има каквог моралног циља; без вере у себе и своју снагу никакав се велики посао свршити не може. Претенденти су најсавршеније Ибсеново дело од оних која је писало и публиковао пре одласка, на страну. Оно је у прози и стиху, и садржи тачних анализа душе (Скулови монолози), и страница изредне поетске лепоте.

С оним што је Ибсен дотле написао стекао је права на прво место међу драмским песницима у својој земљи. Нико у Норвешкој дотле није био већи од њега у драмској техници, по способности да сг уноси у људе различног карактера, у описивању страсти, и мотивисању свега што се у драми збива. А и оне карактеристичне особине по којима ће се увек распознавати међу другим песницима налазе се већ и у тим првим делима, неке само наговештене а неке већ јаке. Он је песимиста од првога комада свог, и песимиста свог рода. Његов песимизам не потиче, као код извесних Филозофа, из уверења да је живот по себи зао, да у њему има више бола него радости, или из убеђења да људи по несавршеној својој природи не могу бити срећни, да су немоћни за постизање виших моралних циљева у животу, итд. Његов је песимизам, у основи, друкчији. За њега живот по себи није зло, али човек, овакав какав је, не може да буде срећан. Људи су несрећни јер су неваљали, и оно што је лепо и истинито страда, међу њима. Људско друштво — то је удружење за заштиту лажи, полутанства, мекуштва. Чисте страсти и воља морају попуштати и прилагођавати се приликама, и отуда све зло. Што човек није срећан, узрок лежи у друштву, породици, општини, држави итд., у тими другим установама, онаквим какве су; а лежи и у њему самом, што је рђав, а нарочито што нема куражи ни воље да буде срећан. Песимизам не води Ибсена очајању или одрицању света, аскетизму (као код Шопенхауера), него презирању људи, п борби. Он је од почетка борбен, револуционар, анархиста, сатирик, и такав је остао кроз цео свој век. И што је наилазио наљвеће сметње, или што је више нападан, бивао је он све смелији, све јачи. То је његова северњачка природа. Ибсен

ГОДИШЊИЦА ХХТХ 18