Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 918

година. вратио. Отишао је прво у Рим где му је и Фамке“ лија после годину дана стигла. Ту је остао до 1868 а онда је прешао у Минхен. После се селио у Дрезду; одонуд. поново у Италију, па опет у Минхен. У тим немачким градовима остајао јепо 5—7 година. Свуда је имао веза с првим представницима књиге и уметности. Походили су га често и земљаци, из Скандинавије, које би пут нанео онамо где се он налазио. Своју земљу волео је Ибсен и интересовао се живо за, све што се тамо збивало, али за земљаке није марио. За махне њихове није имао милости, а увреде које су му нанели није им могао никад опростити. У спеву, који се зове На висији, гледа он с једног брега како доле, у низини, гори колиба његове мајке, у којој се и сама налазила, и мрзовољно, хладно, посматра само како пламенови лижу и како све то обасјава месечина. У Риму се мучио и сиротовао, али је и радио доста. Ту је |управо у једном селу до Рима) писао драму Бранд, која је публикована 1866 а први пут представљава у Стокхолму тек 1885. То је једно од најинтересантнијих Ибсенових дела, како по важности теме или мисли која се ту ставља на прбу, тако и по сценама велике поетске лепоте, по лепоти стиха и језика, по импресији коју драмски спев целином оставља на читаоца и одушевљењу које преноси у душу његову. То одушевљење, као оно што озбиљна музика производи, нема одређеног циља, али укрепљава, чисти осећаје и жеље човечје, челичи вољу. Ибсен је апостол ипдивидуализма. Он тражи (и то је скоро једини његов позитиван захтев) слободу и независност личности. У том се огледа његов северњачки, а нарочпто норвежански карактер. Ако поправке и преображаја. породице, друштва и човечанства може бити, то ће се моћи постићи само регенерисањем појединаца — (индивидуе), а то ће рећи: треба желети да људи буду јаке воље, да смеју и да хоће, да су слободни и независни, да раскидају с конвенционалним ланцима, да иду за својом савешћу; да хоће, оно што је морално. Јачина је воље оно око чега се, код Ибсена, све окреће. То је најважнији принцип у његовој науци о моралу. „Робе, — вели Бранд сељаку који је пошао својој болесној ђерци па, на путу, застао из страха од буре, сметова, 18"