Godišnjica Nikole Čupića

из СКАНДИНАВИЈЕ 211

жена која му је била сарадник и осветљавала му љубављу живот; напуштају га и одричу га се и његови парохијани који нису могли издржати веру његову, тако строгу, која тражи жртве и само жртве, а не даје ништа. И он сам, напуштен од целог света, потресен у својој вери, гине од сметова, у планини, куда је отишао да тражи шири и светлији храм божји, него што је онај лажни и уски који је у селу сам подигао, од новаца које му је оставила његова грешна мајка. Последња његова реч била је: Боже, је ли доста човеку да има само воље па да буде спасен; А с висина је чуо глас: умри јер не служили ничему !

Ни песник није мислио да ће на ово пзаћи са својом пробом приципа све или ништа ; али је неумитна логика радње 'у комаду) донела тај свршетак. Бранд је произвео силан ефекат у Скандинавији, а особито у Данској, где је онда, у књижевности и животу, била јака склоност ка религиозном мистицизму и песимизму. Тамо је тај комад дејствовао освежавајући и укрепљујући. То је била објава рата лености, полутанству, и много се читао. Ибсену је тај рад донео и користи. Пре свега се опет умилио својим земљацима који су му сад радо праштали оно због чега су га после појаве „Комедије Љубави“ нападали; а после, његови лични пријатељи, Бјернстјерне Бјернсон и други, добили су сад, кад је он са својим „Брандом“ постао толико чувен и омиљен, згодну прилику, те му код Стортинга и владе норвешке пздејствовали песничку плату — ГРакбег сасе — од које је могао живети, и коју је примао и кад је постао богат човек, до краја свог живота.

Год. 1867 штампао је Ибсен свој драмски спев Пер Гинт који је писао у јужној Италији. То је необично дело, у ком се Фанптастичне прилике и сцене из реалнога живота преплећу. Оно је богато мислима п поетском лепотом. Као што се у „Бранду“ ратује протпву мекуштва, тако се овде сатира окреће противу фантаста, којп не увиђају озбиљности живота и не схватају више дужности, које живот намеће, него лакомислено ћердају време и дане, залагпвајући се различним надама п сновима. Такви људи нису за борбу, и ипзбегавају је. Кад напшђу на тешкоће, заобилазе као око