Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 283

по Ибсену су најјачи извор кварежи друштвене, јер дају људе склоне пороцима, болесне, амбициозне, сујетне, егоистичне и патолошке типове; а друштво са, своје стране деморалише породицу, штитећи бракове такве какви су. То нам ова драма илуструје. Муж, један официр, алкохолик је и развратник, и ствара у кући често скандале и свађе. Жена је права мученица. · Брак је за њу једна дуга и страшна комедија, туга бескрајна“, али га она подноси стрпељиво, јер је по погледима цркве, државе и друштва, дужност добре жене да се жртвује, и да крије неваљалство породице. „Шта“ — вели свештеник Мандерс који овде говори у име свих споменутих аукторитета, госпођи Алвинг — „Ви хоћете да сте срећниг.. Какво право ми, људи, имамо. на срећу, овде на земљи. Не, ми треба да чинимо своју дужност, госпођо. А ваша је дужност да останете одани мужу за ког сте светим браком везани. Жена не може бити судија свога мужа. Дужност је ваша да са смерношћу носите крст који сте својевољно узели на се“.

И она је носила свој крст, испуњавала савесно своје дужности брачне, и ако се у души бунила и помишљала да су срећнији од њенога брака они менажи уметника у Паризу о којима Освалд прича. Крила је срамоту своје куће; чувала је тајну о својој усвојеници (Регини), да је ћерка њенога мужа и служавке њихове; па и после смрти мужевљеве постарала се да се једним хуманим делом (подизањем азила) сачува леп спомен на њега и на њихов брак! Али, ако се свет може варати, не може се спречити да такви бракови донесу ружне плодове. Јединац овог брака (Освалд) кога је мајка, да се не би морално отровао у кући, одвојила и послала у Париз, понео је од куће (по закону о наслеђивању физичких и моралних особина) порочне инстинкте свога оца и клицу болести од које ће у најлешшем добу своје младости полудети и умрети.

У овом комаду имамо једну реглистичну, црну, суморну слику човечјег живота, која — можда противу намере песникове — целом импресијом говори противу брака, а за слободу односа у каквој по причању Освалда, у Паризу, живе артибти са женама и њиховом децом.