Godišnjica Nikole Čupića

290 ГОДИШЊИЦА

удала за једног удовца (Д-р Венгела) који је имао две кћери, и кућу на обали мора. Али онај мрнар није изашао из њене болесне фантазије. Тајанственост мора п тај необични странац слилису се у њеној машти, пи привлачили је к себи. Она је жудила, чезнула, а ту чежњу хранила је помисао да јој брак њен ограничава слободу. Једног дана појављује се (у Ш1 чину) тај странац, црвене косе и првене браде, и позва је, као своју вереницу, да пође с њим. Настају сцене борбе, Елида се колеба, нема снаге да се реши. На једној је страни мрнар који за њу представља тајанствену даљину мора и слободу (у овој драми, после дужег времена, наилазимо опет код Ибсена на символе), на другој муж, који право своје на њу изводи из брака. А шта је брак — питала се она у тим моментима кризе; А шта друго, до прост трговачки посао, уговор заснован па лажи! Он је био удовац; требала му је да му разбија самоћу пи буде мајка његове деце. Она је била без воље своје п пристала је да му буде жена. „Погрешила сам. Требало је да чувам своју слободу и своју вољу. Ја разумем сад да је наш брачни живот једна лаж, и да једно драговољно обећање јаче веже него брак“. Она тражи да се поквари трговина, да иде од њега, да буде слободна, па онда да сама, самостално, реши на коју ће страну, к њему или за странцем. Кад није могло бити друкчије, д-р Венгел је разрешава уговора (брака) п она. . . тада истом увиђа да је муж љуби. Слободна п независна баца му се у наручја.

Лако је и на први поглед видети да свршетак ове драме није довољно психолошки мотивисан; и питање остаје отворено: да ли ће онаква жена каква је Елида, са слободом и самосталношћу, унети више среће и спокојства у своју душу, па следствено иу брак, у кућу.

Г. 1890 штампана је Хеда Габлер, драма у четири чина. Ту смо опет у чистом реализму ; ни трага од романтике. Интерес је комада у карактеру једне необичне демонске жене, и у карактеристици друштва норвешкога. Ниједан Ибсенов тип није толико интересовао критичаре, и толико занимао глумце, колико Хеда. Она сједињује у себи лепоту, јаку вољу (индивидуалност), естетично осећање, известан тон, с инстинктима ниске