Godišnjica Nikole Čupića

ИЗ СКАНДИНАВИЈЕ 303

Код 75 км. прелази воз преко једног високог и дугачког моста реку Вормен, хвата источну страну језера Мјесена, и држи се потом задуго његове обале. Ово је највеће норвешко језеро. Површина му износи 359 км.“ Брегови који га опасују нису високи (осим СкрајФјелда на левој обали његовој који има 862 м. висине), а њихови присоји покривени су зеленим пољима, њивама и шумом. Сељачке гарде, које су овде чешће него игде на другом крају, са својим белим кућама увеличавају питоричност предела. На овом језеру леже варошице Хамар, Гјевик, и Лиленхамер, између којих пароброди одржавају саобраћај.

Од Хамара, који има 5000 становника и владпичанску столицу, један гвоздени пут води поред језера, на северо-запад, ка Лиленхамеру и даље долином Гудбрандаленском, а други, којим смо ми путовали за Дронтхјем и који је одавде ускога колосека, обрће на исток, да се дохвати долине Естердаленске (дален-долинај и реке Гломена, уз коју ће потом ићи све до њеног извора.

Пут се пење непрестано. Ваздух постаје поступно свежији. Путује се сахатима кроз мрачну шуму којој краја, нема. Ништа обим високих и дебелих борова и јела, које вам се проткивају пред очима. На сваких пола сахата мала станица од дрвета, у оригиналном, норвешком стилу, с отвореним терасама. По где-где, у далеким растојањима, разведри вас, за моменат, какав пропланак, с усамљеном сељачком гардом, или забеласа река која се, велика, недалеко од пута, ломи кроз крш. Гарде се састоје обично из више зграда: из једне куће у којој се готови јело, куће у којој породица станује, из конака (обично од два спрата) за дочек путника и рођака, и из других стаја, амбара, качара, штала. Те су зграде различно обојене, обично црвено, жуто, бело, итд. Старински обичаји, као и закони земаљски иду на, то, да имања остају у породицама, те зато није редак случај у Норвешкој, да сељаци вековима живе на једном истом добру, и да знају за своје претке од неколико стотина година. У овом пределу има сељака врло 6огатих, који имају велике шуме. У Естердалену се сече вајвише горе, и спушта реком Гломенском чак до ушћа њеног у Скагерак, источно од уласка у Кристијанијски Фјорд; затим се, у градовима Сарпсборгу и Фредерикстаду,