Godišnjica Nikole Čupića

[0 ГОДИШЊИЦА

најбоље поуке по овој струци у нас и једина стручна лектира радницима школским као и родитељима. Истина су родитељи мало могли наћи поуке за себе, јер сеу књизи говори понајвише о раду у школи, али су опет могли видети шта школа тражи од деце њихове и помагати да се то изводи. Свакојако је дакле овим делом попуњена једна осетна потреба у књижевности нашој онда и потпомогнут напредак школски и наставни, а то јој и јесте било главно. ж

Друго је самосталније и важније дело пишчево по овој струци Школска Дисциплина, по Елеонском изложио М. Ђ. Милићевић, а одштампано из „Школе«“ по наредби г. министра просвете. У уводу ове књиге Милићевић вели:

„Многи ће од поштованих читалаца, прочитавши ову књижицу, казати да се у њој много тражи; да се готово не може извршити све што се тамо захтева.

Ја нисам рад да доказујем гротивно: не велим да. је све лако што у књизи изискујем,

Али ја само молим сваког учитеља, свакога ко има да васпитава децу, ко био да био, да ову књижицу сву прочита бар једном сваког месеца. Ко то узради чешће, биће још боље.

После неког времена тога прочитавања и размишљања, нека сваки сам размотри своје мисли и своје расположење о свему ономе о чему се говори у овој књижици. “

На првом месту се онда у овој књижици говори о школској дисциплини уопште и ту вели:

„Наша се педагогијска књижевност, ако смемо да изустимо ту реч, не може да похвали тако многостраним погледима нити толиким радом око тога предмета. Готово се може казати, да се у нас још нико није ни бавио о томе нарочито. Све оно што се у нас говорило, писало и радило у школи, то се тиче махом образовне стране школинога рада, тиче се наставе или предавања. Друга страна школинога рада, страна васпитна, мало је и претресана у јавном разговору а можда и другде. Од

дисциплинских мера у нас се највише могла чути реч о школским (телесним) каштигама“....

А дефинишући дисциплину вели:

„Често се у дисциплину броји само скуп неких полицијских мера и Формалности, које, без икакве цељи