Godišnjica Nikole Čupića

314 ГОДИШЊИЦА (Ккарејап, таПобив уШовиз) преко 18 хиљада људи, са пет хиљада барки.

У целој Норвешкој бави се риболовом до 70.000 људи, а живи од тог рада преко 170.000 душа или 97/, свега народа. Обична је тежина каблија 4:8 килограма, а уноси се утрговину као усољена и на ваздуху осушена риба (КИразк и Тогбак, штокфиш). Један комад каблија те тежине, даје 1 кило суве рибе. Од џигерице се прави рибљи зејтин, а глава се употребљава за храњење стоке и (препарирана) за гнојење њива.

После каблија највише се лови херинга. И ње има дуж целе обале, али се највише налази и хвата у јужној Норвешкој, јужно од предгорја Стада. Год. 1897, звезено је из Норвешке усољене херинга у вредности 18 милиона круна скандинавских. И ова риба долази обалама норвешким периодично, и то, у пролеће (ебруар—април! и лето (август—октобар). У пролеће долази да остави икру у дубини међу шерама и у морским узинама, а у друга доба године да тражи хране.

По неки пут ова риба нагрне врло густим масама. С пролећа и лети херинга се највише лови у окрузима Бергенхуском и Ставангерском, а зими (новембра и децембра) у Рамсдалену, Нордланду и Тромсоу.

У добрим годинама бави се хватањем ове рибе до 90 хиљада људи. Центри трговине с херингом су градови Берген, Дронтхјем, Ставангер и Хаугенсунд. Највећи је извоз у Русију, Немачку и Шведску. Г. 1897 извезено је те рибе за три милиона круна скандинавских,

После каблија пи херинге највише се лови у Норвешкој макро (Зсотђег Зсотргиз. И та риба долази лети обалама норвешким. Њу хватају на југу, уз обале Скагерака пи Северног Мора, и тим се послом занима до три хиљаде људи. ;

Најпосле, од маја до августа, лови се дуж целе норвешке обале, а највише у префектурама Дронтхјемској и Бергенхуској, младица (БЗашпоп). Г. 1896 експортовано је те рибе за Немачку и Енглеску за 800 хиљада круна. |

Лов на херинге није увек богат. По некад источни ветрови крену тако јаку струју воде из Балтичког Мора, која није онако слана као из Северног Мора и Атлан-