Godišnjica Nikole Čupića

ДУБРОВАЧКА КОМЕДИЈА „ЈЕРКО ШКРИПАЛО“

—————

Дубровачка комедија нема много писаца који је негују. У ХУГ веку то је Н. Наљешковић, М. Држић, А. Сасин, са више дела; у ХУП, П. Канавеловић с једним делом; у ХУЦ,, И. Бунић млађи, П. Бошковић, Ј. Бетондић, Ф. Соркочевић, М. Тудишевић, са преводима из Молиера. Комедија, је, међутим, можда најзанимљивији род дубровачке књижевности ; штета је што га има мало. Што се год више дела тог рода буде нашло или боље познало, то ће и дубровачка књижевност бити занимљивија.

Једна од комедија која је врло мало позната, управо само по имену, јесте Јерко Шткрипало, од непозната, писца. Каталог Фрањевачке библиотеке у Дубровнику бележи под бр. 183. „комедије словинске четири, приписане из једнога старога рукописа од Ф. Иноченција, из Спљета (читати : Фратра Иноцента, Ћулића, осниваоца дубровачке библиотеке у Фрањевачком манастиру у Дубровнику), од кога су сложени речени рукописи, не каже, зна се само да су биле приказане прид двором на 1699.<') Те су комедије: Јерко Шкрипало, Перо Музувијер, Бено Поплеша, Вучистрах. На жалост, три су од њих изгубљене, и само је прва остала. Она није досада узимана у обзир. Г. А. Павић, који је у свом повнатом делу Шазфотја диђторасће датате прегледао и изложио многе дубровачке драме, није ову драму читао; рукопис је, каже он, „жали боже, нечитљив.“ ") Рукопис

у) р. А. Сазпастећ, Вђрђогеса ф, #га Типодепсо Спшећ пеПа Шгела де, К. Е. Р. Р. Капсезсаш фш Касиза, Дага 1860. стр. 45. 8) А. Ралље, Назболја диђгоуаске дгаше, 198.