Godišnjica Nikole Čupića

ДУБРОВАЧКА КОМЕДИЈА „ЈЕРКО ШКРИПАЛО“ ВН

дале чини“ (1, 6). Боља је од мужа, и милостивија, те заклања служавке и брани их. Али је и љутита, пргава и вулгарна: виче, говори врло рђаве речи, туче, итд. Она има доста црта са женама којима су мужеви неверни а које су оцртали Наљешковић |„госпођа«“ у комедији У и УП и Држић |Ђове у комедији Манде).

Њихов син Маро представља обичан тип властеоског или богаташког сина из старе дубровачке комедије. Тај тип су насликали и Наљешковић и Држић, први у УП комедији, други у Дунду Мароју. Код обојице, та се личност зове „Маро«“; писац наше комедије узео је отуд и име узевши тип. Маро је овде млад, јот није „уљегао у магистрат“ |П, 9). Отац му не даје новаца, а њему новаца треба. Он такође има »аманце«, једну „госпођу“ коју му треба „сокорат динаром (помоћи новцемј“, како он сам каже (1, 9; он помиње у истој појави и једну „своју аманцу“, која је можда друга). Он се и коцка, и једанпут су му „на башете (играј“ дигли „тријест унгара |(новац),“ и то „пп даџа сојрт“ (уз двапут), па „не има ни минце (пара; ], 9'.< За то чини дугове или поткрада оца, исто као син Дунда Мароја. Фигура је ова оцртана, али као да није довршена. Хоћу да кажем да његова улога није изведена у оној потпуности у којој би се то могло очекивати. Он н. пр. није кажњен за своја рђава дела, и не види се шта је с њим напослетку било.

Врло важна Фигура је слуга Прхун (Рагћип). Он је интриганг комедије, вешт, брз, готов на услугу својим господарима, кадар да све учини, да приправи све што они зажеле, да их извуче из сваке неприлике ако се ствар рђаво окрене. Он држи у рукама све конце интриге, он их повлачи тамо амо како кад затреба, зна кога треба за нос вући и на кога оборити кривицу. Њега сви слушају, сви му служе за његове циљеве, сви имају поверења да ће ствари лепо водити. Он је обешењак, досетљив, с нешто духа. Он је сгас1ово комада. Такве су слуге познате у старој дубровачкој комедији. Класичан пример: Држићев Помет у Дуноу Мароју ; Прхун је, у осталом, бледа слика његова. Он је и Маров слуга и Јерков. Јеврејин Мердохајн (или Саламун) назива Мара његовим „господарем“ (П, 8), Маро га назива својим „правим слугом“ (П, 9), а и сам Прхун

ГОДИШЊИЦА 2: