Godišnjica Nikole Čupića

У У у

ГОДИШЊИЦА

каже: ума да ми није госпара Мара, зло бих ја по оној старој привежи |(7 мисли на Јерка) проходио, јер

кад је у њега тоболац пун, сит је и пјан је тад Прхун“ (П, 8).

Али он и Јерка служи и назива „својим госпарем«“ (П, 8), а сличне стихове он и Јерку каже:

„без добра пива и бокуна (комада), не шљи на посо твога Прхуна«“ |], 3).

Свестан своје надмоћности, он се обесно понаша према, нижима, а допушта себи да и своје господаре исмева; он нпр. врло смело говорио Јерку и Пери пред Маром (01, 1), а Јерку се у брк руга (Ц, 11). За своје услуге, он не добија много награде; шта му Јерко даје, видели смо, а Маро му такође даје нешто новаца (1, 3), али каткад и он само обећава неке »„официје«“ кад он постане моћан (П, 9). Прхун говори често у пословицама, (говоре и други, нпр. Пера), и једини пева песме. Такође важна Фигура јесте Мердохајн како га рукопис првобитно назива, или Саламун како гласе позније поправке у рукопису, вероватно с тога што прво име није нимало лепо. Саламун је Јеврејин. Држић има Је-. врејина међу својим личностима, он једини, п то само у Дунду Мароју |Сади), али то није Јеврејин дубровачки. Познато је да се радња ове Држићеве комедије дешава у Риму: тамо је нађен Сади, ту он живи, ту се ваљда и родио. Јеврејин Јерка Шкрицпала је, међутим, дубровачки Јеврејин; он стално живи у Дубровнику; »ја сам овди дошао из Дубровник“ (1, 9; његов језик је покварен), каже он кад се први пут појави у месту радње (ова се дешава у околици дубровачкој). То је први и једини пут у дубровачко) комедији а и књижевности уопште, да се изнесе један дубровачки Јеврејин. Ако претпоставка не би била сувише смела, ја бих рекао да су у ХУГ веку Јевреји дубровачки били сувише потчињени, презирани и прогоњени ван друштва дубровачких грађана, те Држић није ни могао да их слика износећи дубровачко друштво; крајем ХМП века, међутим, кад изгледа да је наша комедија постала, Јевреји су се били вероватно знатно еманциповали, постали ма и мањеправни грађани дубро-