Godišnjica Nikole Čupića

[8 Е ГОДИШЊИЦА

Из Повог Сада Миливоје је отишао преко Љубљане и Загреба у Трст и одатле пише чики у главноме о Хрватима.

„На овом путу највећа ми је радост што овако красне земље заузима наше племе, ма да се оно свуда не признаје да је једна народна целина. А најнемилије било ми је што је готово у свим већим местима овла- | дао туђ језик место народнога, и што се чланови једнога народа не признају да су једно.... Немачки. је утицај врло велики и врло опасан; опаснији је него што мисле прваци и наши и њини.... Не сметају нама две азбуке кад је језик један. Нека пише којом ко воли, само обе ваља сваки да зна “

Из Трста је Миливоје отишао преко Котора у Црну Гору и пише чики с Цетиња. Описујући му ове крајеве и народ наш у њима, он му прича овај догађај с Цетиња карактеристичан за Црногорце и децу њину. Дошло, велп, једнога дана неколико ђака да се жале надзорнику на свога учитеља:

»Двије су године сад о Великој Госпођи како нас учи наш учитељ, а у селу Н. отворила се школа у велике посте. Сад се ми нађосмо овдје на пазару с ђацима из оне школе, и почесмо се разговарати о нашој науци: они кажуј своје, а ми своје. Кад тамо, весела нам мајка! а ми не знамо ни оно што су они научили за пб године! Зададоше нам рачуне, па ми не умијасмо ни да их запишемо, а они их рачуне трчећи. За то дођосмо да те молимо, да кажеш нашем учитељу, да учи и он нас онако као онај учитељ своје ђаке.“ —

С Цетиња је отишао у Дубровник и одавде пише пето своје писмо. Описујући Дубровник, прошлост и садашњост његову, Миливоје вели:

„Свуда се потврђује ово: где је год наше племе без знања, без просвете, ту оно подлеже просвећенијем непријатељу и претапа се у њега; а где оно просветом стоји напоредо с противницима, ту и заузима место које му припада по даровитости и вредноћи његовој.

... Ја се све више утврђујем у мисли, да сваки народ има да изврши своју човечанску мисију кроза своју народност..... И тако сам ја дужан изразити собом човека, али ћу га изразити кроза Србина.“

А причајући о томе, како у Дубровнику превлађује туђ језик, вели: