Godišnjica Nikole Čupića

"ди МЕ ом АДА РУКУ 134 ПИ УРАН аи а а На И. з би ЈУ

к ; - 2

288 _ Годишњица

5) За демонску снагу соли упор. нпр обичај да се хлеб и со износе као утук (или као средство за измирење2) против града, в. Сима Тројановић, Гл. срп. жртв. обич. 241; против душе убијеног непријатеља тд.. Ст. срп. |. и пића 111.

Уз стр 268, ред 27, упор. наш обичај да се, у случају непогоде, позивају дављеници гласно, по имену, кпр у Зелакцима — в. с. Тројановић, Гл с ж о 143 — кад град хоће да пада, народ виче: „О, попа Ђорђе, удављениче, не дај наше поље. “ Нека Савка Гемовић, из Мачве, уверавала је сељаке „да зна у ком облаку има града и кад ће падати. Она је говорила: пред таким облаком иду (она их лепо види) сви они који су се удавили или обесили, и они град предводе. С тога се она њима обраћала и молила да воде облак ка другу страну, у гору или у воду. “ (Фет, 145). — За убијену копилад која докосе кишу упордет, 203.