Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

4 |

требне алате, семе стоку и новчану помоћ до прве жетве, ако их немају. За Јужну је Србију, при овоме нарочито потребно било павити на националне интересе и заслуге националне револуционарне организације за време турско, чије је чланове требало у првом реду задовољити и створити економски не заВИСНИМ. Беговима, спахијама, и у опште свима дотадашњим поседницима, ма које вере и народности, признати само оно право својина, које је основано на моралним принципима својине и утврђено несумњиво тапијама и другим доказима. Свакоме од њих, чим се изјаве да ће земљу и даље обрађивати, сами или модерним справама, оставити онолико земље колико могу обрађивити — одредити максимум и минимум — а за остало дати накнаду у новцу и припадајућу ренту за време док се је она сматрала као њихова својина, које би трошкове сносила држава.

Ограничити општинске синоре и шуме — 8 11. закон о општинама — јер је сваком селу неминовно потребна утрина за стоку и шума (балталуци) за грађу и огрев. Вишак утрине додељивати за обраду у првом реду општинарима земљорадницима те општине, па онда другима из околиних села и насељеницима. Општинама као власницима надокнадити по правди вредност.

Приступити убаштињавању, стварањем књиге „Б“, у коју се уноси тачно свачија својина и премерава. Одређивање својине свршиће прво комисије састављене из једног финансијског, једног аграрног чиновника и троице чланова из општине у свакој општини. Записник у дупликату ове комисије, од којих се

један предаје новоме сопственику, биће прва привремена тапија _ те својине. Доцније, сталним катастровањем и судским путем у случају размирица, ствар ће се окончати и створити сталне баштенске књиге. Аграрни закон што пре донети.

Развити задругарство организовањем земљорадничких 84друга, везујући што више општина у једну и спојити са већ постојећим насељеничким земљорадначким задругама и ујединити Зиратну Банку Јужне Србије са Хипотекарном државном банком.

На жалост, из разних узрока и циљева о свима овим мислима није се водило рачуна, већ се је рад на њима ометао, постигнуто рушило тако, да је и аграр, једна од најглавнијих