Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

| | | |

12

чињеница за мир и поредак у држави и државно уређење, постао у Јужној Србији прави камен спотицања и незадовољства и једно од најглавнијих узрока свима антидржавним невољама.

Привремено Народно Представништво завршило је свој рад са познатим ни мало повољним резултатом. Расписани су избори за Уставотворну скупштину на дан 28 Нов. 1920 год. и одређен рок од две године, за које би време она донела Устав, претворила се у Законодавну, донела законе основане на новом Уставу и завршила свој рад Новембра 1922 године.

Посланици Јужне Србије нису били задовољни радом Привременог Представништва и ако су успели били, да у њему својим радом остваре вековну жељу народа Јужне Србије и прошире Устав Краљевине Србије на своје крајеве, једини позитиван успех. Силом околности, "раздељени у два посланичка клуба, они у току свога рада увидеше, да међу меродавним политичким факторима оба клуба, нема разумевања за стварне прилике њихових крајева, ни воље за вођење чисте државне и националне политике и што их је било, једва заметака у демократском а ни трага у радикалном — већ само смисла за партиску и личну борбу, и што је најгоре, код обојих тенденције, да их личним концесијама задобијају за своје партијске сврхе, и сведу на свој-ниво, под видом партијске дисциплине. Демократе Јужне Србије са својим посланицима протестоваше својим Меморандумом против оваког рада. Тражише да се Меморандум у клубу претресе и дискутује, како би тиме јаче истакли своје тежње и сузбили погрешне појмове. Нису успели. Меморандум су изасланици конгреса могли само предати партијском вођству и он је остао у архиви.

Стеченим изборним законом народ је Јужне Србије сада први пут имао могућност, да самостално отпочне свој политички живот; његова интелигенција и вође први пут позвани да оправдају жеље које је на њих полагао и ако је рок био врло кратак. Устав је дао широка политичка права, народ их је захвално примио и увидео да му је дужност да сарађује на изградњи нове државе. |

Основе за ову сарадњу црпео је из свог животног искуства и своје историје. У ропству је научио, да су производња и рад једини услови за самоодржавање. Да је производња у већој мери додељена жени а човеку, поред рада, физичка одбрана живота, и да је у заједничком раду човека и жене једино

»