Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

и

192 2552 2201 | УНИВ. БИБЛИОТЕКА И Б, #ГТУ7

Господо посланици,

Као посланик народа Јужне Србије први пут узимам реч. Говорим у своје име као припадник Демократске Странке а не члан њезиног посланичког клуба, Досадашњи свој рад оснивао сам на замисли: да ће од њега бити користи за целу нашу државу, дакле и крај који ме је изабрао, самот ако акона основу свог искуства, стеченог својим тридесетогодишњим радом у народу Јужне Србије, као националног радника, упливишем на меродавне факторе, како би ови одмах приводили у дело све, што је неминовно потребно за уређење тог краја, ради правде и стапања његовог у једну — _ државну целину. Желео сам дела, а не говоре и писану борбу. Тим пре, што је Јужна Србија нов, саставни део наше отаџбине: неисписан лист хартије, на коме се је могло и морало изво- – дити њено уређење, само на основи правде и стварних прилика. Јужна је Србија живела као роб несносне турске владавине и нешто бугарске најезде. Једино искуство модерног др- –—_ жавног живота од три године, после првог ослобођења, имало 24 се је узимати у обзир и ако је оно на жалост било горко искуство. ; У Јужној Србији није било ничега што би ма чим личило на прилике пре ослобођења у другим покрајинама, н. пр. Босни, Војводини, Хрватској или Словеначкој, нити се је о неком законодавству, споразумима и осталом око уређења имало водити рачуна. Вековна жеља и идеја водиља тог народа била је: да живи животом своје слободне браће у Краљевини Србији, по његовом Уставу и Законима да буде једно с њима. И данас, после трогодишњег нашег искуства, могу слободно рећи: да веће државничке идеје и политичке замисли овако самоникле у народу за данашње доба до данас није било. Да се је, камо лепе среће, Устав Краљевине Србије и закони на њему основани проширили не само на Јужну Србију, већ ~