Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

А Шона „| пер Ван ПА ПР 4

Пиве

27:

| . |

2

1. Децембра 1918 год. одмах на целу Краљевину Срба, Хрвата. и Словенаца, ми не бисмо имали ово горко искуство од 3 године. Устав би нам био бољи од овог кога смо сада донели, уједначење закона би се извршило спонтано и тиме би био дат најсолиднији темељ за почетно уређење нове државе. Све дојакошње горко искуство од 3 године мимоишло би нас; клице раздора и несугласице међу нама биле би угушене; антидржавни, авационални, племенски и верски упливи били би углађени до крајње могућих граница, и изашло би се на изборе народних посланика не за Уставотворну већ за редовну Законодавну скупштину у којој би се Устав и закони на њему основани кореговали према стварним приликама појединих покрајина у новој држави и жељама народним. Тиме би се уштедили силни трош-_ кови и отклониле многе тешкоће и немили утисци које смо давали целом просвећеном свету као несређена целина без идеје“ водиље за бољитак и уређење нове државе. Доба је било погодно, били смо још у револуцији где превирање допушта и народ радо прима сваку новину у корист општег добра, па ма она и не била довољно основана и наилазила на привремено неразумевање и негодовање од стране појединих делова. О овој идеји било је говора и расправљања у вођству и међу посланицима Демократске Заједнице фебруара 1920 год. која је по моме мишљењу и потекла из вековне жеље народа јужне Србије. После ратова и уједињења народ је Јужне Србије морао имати своје представнике у Привременом парламенту и ако се је над њим владало по уредбама и наредбама, које су искључивале његово суделовање при решавању о својој судбини. Мало час наведеним искуством није се хтело користити. У место правилних избора народних посланика по српском изборном закону, влада и политичке странке Краљевине Србије споравумно, основаше још једну уредбу на монструозном гледишту да посланици Јужне Србије морају бити бирани тако, да се партијски бројни односи предратне скупштине. Краљевине Србије у Привременом Народном Представништву не смеју реметити. О томе су се водили преговори и бирале личности за народне посланике без припита самог народа. Израђена је реакционарна уредба, да се избор врши преко повереника а кандидате да даду окружни начелници и преседници судова по окрузима, за сваки по два, али по упутствима Владе. Изабрано је 24 посланика који су се искрено или привидно