Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

4

непознања, њена историја затрпана пре толико векова ни данас се још не разгрће, ни обелодањава. Још у самом почетку овог века о неким њезиним крајевима није се знало да ли суу огљште насељени, јер вековима страна нога није у њих ступила,. нити су они долазили у ближи додир са својим суседима. О њезином насељу постајали су најразноврснији појмови. Такозване научне сфере, а нарочито германско-аустријска, ширила је појмове о неком сагу народности у њима и потискивању једних њима неугодних, а ширењу других њима угодних. Наши етнографи и политичари говораху о некој флотантној народној маси, која се има и која ће се тек одредити према ономе ко 'њоме први загосподарио буде. Све само рачун и заблуде, господо, тешке, па ма оне долазиле од стране најрођеније браће, непријатељских научних сфера или политичких и економских рачунџија: аустријских, руских, талијанских, турских, грчких,. румунских или бугарских.

Са свију су се непри,атељских страна износила мнима. факта о њиховим правима на Јужну Србију и њен живаљ. Њих. је било толико много да су сва ова права и њихови носиоци долазили брзо у опреку и сукобе једни с другима. Али нико од њих не увиде и нехтеде признати, да се они сви боре против једног јединственог народа који живи у тим областима и. да је отпорна борба тог народа, за свој опстанак, своју кућу и народно обележје кроз толике векове била тако силна, да је најзад остала победилац и дошла као српска целина у свој на– родни парламенат.

Од свију српских земаља најдуже и најтеже робоваше тадашња Стара Србиј: и Македонија. Оне све до данас не видеше белога Бога и сад је тек наступило време где њихови представници имају прилике да у кругу целокупног троименог народа даду гласа о своме постојању, своме спасу и своме животу.

„Да, кад главу раздробиш тијелу, у мучењу издишу членови.“

Сваки е од отимача мислио, ако раздроби главу српскога племена, Стару Србију и Македонију, да ће тиме уништити и остале делове српскога народа. Али се је глава дивно чувала и давала живота свима осталим деловима српског народа. Јер,. зар Немања и Св. Сава; Милутин и Душан) Милош и Марко, не беху суштина и мозак ових земаљг. Зар Рашка и Косово, Грачаница и Дечани, Неродимље и Призрен, Качаник и Дебар, Прохор Пчињски и Ђорђе Кратовац, Скопље и Штипље, Љу-