Govor Dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski prilikom načelne debate o budžetu za 1922. godinu

3

морали одређивати у радикале, самосталце, напредњаке и ли-

берале, само својих назора, течених искуством у свом народу, нису смели имати, јер ако би ове изјавили, били би сматрани као непатриоте, или бар недорасли за савремену политику. Уз радикале пође 13 посланика који тамо и осташе. Један је мандат оспорен и није више ни попуњаван, а осталих 10 прођоше само кроз остале "србијанске скупштинске клубове и прикључише се тада новој Демократској Заједници, тражећи да се Заједница. претвори у нову Демократску Странку са јединственим програмом, одбацајући сваки други назив сем демократски посланици. Једним прогласом својим окрузима јавише и образложише своју одлуку и тиме основаше у Јужној Србији, пре свију, чисту Демократску Странку, у нади да ће она постати она нова организација коју народ жели и којој ће сав приступити. Народ је Јужне Србије одобрио рад ових својих посланика и огромном већином организовао по свима окрузима чисту Демократску Странку са општинским, среским и окружним одборима створио њен Обласни Секретаријат, а 6,7и 8 Марта 20-те године одржао први демократски конгрес Јужне Србије и издао свој Меморандум штампан у своме листу „Демократу“ — у Скопљу.

5 У Привременом Народном Представништву посланици Јужне Србије сматрали су за своју дужност, да првим својим гласом одреде тачно значај и важност свога краја, као и тежње којима је он упућен за будући живот, како свој тако и целокупне наше нове државе.

Говорити о значају ове српске покрајине потребно је и на овоме месту како би се тиме обавестили сви делови нашег троименог народа.

С наше стране опет зато, да би се многи пређашњи појмови о њој, у највећој већини нетачни и намерно неверно представљани, разбистрили и исправили. Ти су појмови потицали из непознавања Јужне Србије, а и нехата за њу, а нарочито од стране источне и западне Европе, вођених својим себичним интересима, било економским, било политичким, које су их утуткивали у главу и нама и осталом свету.

И ако је ова земља тако рећи у центру центра светскога, она је тако мало била позната, мање можда но централна Африка и најудаљенији крајеви земаљског шара. Њено тло, њено насеље и природна богатства покривена су тамном копреном