Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

146 РЕЦЕНСИЈА 1 ПИ ПО КЊ. „ЉУБОМИРА У ЕЛИСИУМУ“

509

обриче, т. е. моралљ, старе обмчав Србске и благообразнот тарактер» народа нашега. Садљ нека суде сами чигтателљи, ели оно моралђ, што су Мелиси говорили родителђи да се уда за Пармешона, па ће онљ умрјети, и она се послте може сђ новцима ласно удати за млада мужа; Ели оно моралљ, што е Оветоварђ загрлто Мелису да пркоси Парменону; Ели оно моралђ што е Оветозарђ сакрно новце, кадљ су се били сљ апдуцима; Ели оно моралђ, што Џелопида измншлива Агаши (енновици својон) начинљ, како ће се састати у чести са Оветозаромљ; Ели оно моралђ, што Лаобомирђ каже ва двецу, како ће се разликовати одљ мод простога рода ит. д.

Есу ли наши стари обичан, да момакљ иде сђ родителима да проси дђевопку за се (као Пладићљ): да се дљевопке водало сљ момцима исподљ руке, и да се разговарао 0 ли бави и о другомђ коечему; да момци клече предљ девопкама и дбевопке предђљ момцима; да жене држе допкинђ, да. двевотке сретало спаје сљ венцима, дђеца сљ котарицама цвјећа, и землбделци да клече предљ нима са срповима и са зеленимђ житомљ у рукама; Ебу ли се Орблви у време 2ушањново поздравлали: Имамо ли честе овдб тоздравити ЈГ. Н.Ф чесљ от мов стране, а сам тат. Ви сте Г. Н.= На служоби, п сам. Драго ми е: на служби вашим благороам и т. д. (— Или може бнти да Г. В. мисли, да е сва, Ороска народностђ — Уа нопа — и сви стари обнчам, вадђ се пзнесе ладно печенђ сљ бтелнмљ лукомљ, младљ сврђ, суво месо, погача, чутура или тикве или кондирђ вина, чутура палине; кадђ поврве чаше одђ руке до руке, п кадљ се почну кудкати; кадђ продуже врјеме при чаши вина и сљ ногу 52 срећна пута исшно по неколике и т.д. —)

Нека Орбкинћ суде, допушта ли блатообразнии характерђ народа нашега, да се двевошке сљ момцима разговарао о дбеству, и о намђренто, ков е естество имало бб нижа, кад 1 с стварало; да непознати момци лобе древопке, где годђ ком воло сретне или стигне (као Младенљ Косару, Светозар Атаппо, Оеодору, оне двте сљ Итуманјомђ, и ону у Ерцеговини); да испрошена дљевошка утече за другогљ момка, (као Косара за Младена); да снаа предљ свекромљ рече „ађтету дадемљ сису“ ит. д.

У одговору на прву рецензио пнтао е Г. ВБ. кош су то романи по вкусу рецензента. Садљ му на то не треба ка-