Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

У'

РЕЦЕНСИЈА ГИ ПО КЊ. „ЉУБОМИРА У Елисиуму“

него јоштђ може бвти, да су они лоди ачи и живлљи умомљ, као што су и теломљ. — Што каже Г. В. да имамо у Новомђ Саду пу Сомбору грамматикалне школе, и у Карловцима Гимназло на нашемљ езнку, на то не знамо, шта ћемо му казати: да му речемо да лаже, та то ше у Ерцеговини, као лбпо и дђте, него ето медђу нама; а да му речемо да не зна шта говори, не знамо како бм и то могло бмти, кадђ е одрастао у Новомљ Саду: та мн не мамо тоштљ ни Љуквара на нашемљ езнку, а камо ли грамматикалне школе и Гимназно! Кадђ бм смо имали грамматикалне школе, морали бок имати и Грамматику, а Г. В. каже самљ овдђе на неколика мћета, да не мамо Грамматике. Требало би већљ да се почне и Србска Грамматика предавати по школама;') и доклегодђ то не буде, дотле ће наши СОписателкп еднако поправлати езмЕељ, а онда не ће емфти одђ дреце.

на 9) Казалисмо на 2, би '.

на 10) Савђ народђ нашљ, особито по селима, куда не ма млого кнђижевника, говори тако правилно по Грамматици, као што е Шлецерљ пили Лесинг, писао НЉмачки. Само су они Описателђи и кнрижевници наши навалили, да исправља и да потравлао езнкљ, вон не знало народногђ езнка , па имђ се чини, да е лакше новђ езнељ начинити, него свом матери научити. Истина да Тоштђ нико до данасљ нте новогЂђ езнка начинјо, нити га е могуће начинити ; али е нима заиста лакше новљ езмкљ градити, него свод учити: зашто новни они граде „по травилам; бабм Оммлант“, а свом би морали учити по правилима, кол се не могу промфнђивати како коп оће. Мн морамо садљ овдђе, за честђ Орбскога народа и сзнка, доказати, да Г. Видаковићљ (као поглаварђ и управителђ свло наш Списатели и кнљижевника, кон кажу, да народљ говори неправилно и џокварено, и да езнељ треба, исправллти) не зна Грамматике ни Србске ни Славенске, па ћемо онда гледати, како онљ исправла езБљ.

а) Онљ не зна ков су речи кога рода (ков и тудбинђ може научити, кодљ свакога Олавенскогљ народа, за три дана) н. п.

1) То бм требало садљ да почпу Новосадвани у нљтовон Гимнади; и то ом имљ учинило више чести, него сва Гимназји: зашто онаковн Гимназтл (на Латинскомљ и на Нфмачкомљ езнку) има у Европи пеколико иллда; а Орбскт се езмељ 1оштђ питлље ије почео предавати у школи; а нигде не би било приличније да се почие, џето у Новомљ Саду: Зашто е Новип Сад» данасљ мапвеће о шјество Орбско на свјету.

153