Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

РЕЦЕНСИЈА ГИ 1Г КЊ. „ЉУБОМИРА У ЕлиспПуМу“ 155.

жемљ ; као мазати мажемљ, писати плашемљ; а кадљ бнемо стали, по овомљ примфру Г. В. градити наклоненје неопредавно одљ првога лица садашнфгђ времена, онда бн требало казати намажати кола, зарежати перо, напишати књигу, и т. д. — Какогодђ што се у Латинскомљ езнку мора знати, како има глаголђ у садашнђм и у прошавшемљ времену, супинумљ и у наклонешпо неопредђлбноме — н. п. ато, ата, атпаћшти, атагте, — тако се у нашемљ езнку мора знати, како има у садашнђмо времену и у наклоненћо неотредђлбном» — а кодђ неки глагола и дђиствително тричастје прошавшељ времена — н. п. оремг орати, пишем писати, миртшемљ мирисати, режемљ резати, учим учити, ечимљ ечати, трчимљ трчати, стоммљ стаати, окрећемљ окретати, мећем; метати, вичем5 викати, трчем тркати, плетем; плести плео, растемљо расти растао (расла), лјеме лити, ббемљ бити, досадувмљ досадљивати, тргуем» трговати; жежемљ жећи жегао, стрижемљ стрићи стригао, вучемљ вући вукао, и ". д. Нека не мнели Г. В. да мн ово пишемо нђга ради, Боже сачувал ! мм се већђ не надамо, да онђ жели, и да може, оваково што научити. ——); желу, воду, говору, шалусе, срдусе, терчу, сто, гледу, ммслу, твору и т. д. (— Кадљ не зна Србски — да сви глаголи кон се у првомђ лицу у садашифмљ времену ед. брол окончавајо на имо, у трећемљ лицу млож. брол имаго е — баремљ да зна Славенски опетђ бн се овдђе могао помоћи: зашто сви глаголи, кон у Славенскомљ езнку имало, у трећемђљ лицу млож. брол, лто или ато, у насљ имало е н. п. творате творе. лобатф мобе, молатђ моле, столто стбе, учату уче и т. д. Али кадђ не зна пи едно ни друго, како ће му се помоћи" —)

г) Онђ незна синтаксиса н.п. при себи и при честимилтљ меслет (409), из между нима (281). утверди лтобовђ между васљ (519), у свимљ его дралектми (4. П. у предисловпо), У терговачкими руками (85), у малтми вешми (89), Веи у тимљ ништа погрђшили не бисте (126), у училицами (212), да воло кљ ничему не има (4. ПЦ. 99), ако Ттошљ и не имамо грамматку (у примђчанцо о езнку), немоп се ти сите да се у какову Французскино залобишљњ (4. [. 123), привје му мало марамомђ рану (Ч. П. 248), само четири кораковг (4. П. 56), три кораков» (4. 1. 171), помислим у мени (800), рекнемо у мени (847), што си ти за человђка (187), за у едане тутљ (30), за мотђи, за умђти, за тотђти (10), за из-

с ПУј оф