Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

ОДГОВОР МИХ. ФИЛ. ГРУЈОВИЋУ 179

мн бн га узели за толмача, да намђ протолкуе на неколика, мета ово нЂгово писмо.

Т'. Овде могу заклочити, да е кон од Рецензанта себи ласкао бнти Толмачом Србска Езнка — пак без дбла и содржаша гладулотби (наравно) на писаре срдосе онда, ков сад гди никаква места ни нафмана неимало опоминнти, опорочавало. ГР. Валлда е Г. Грутовићљ све чинто изљ злобе и изђ зависти, што е чинјо, па ммели, да ни друми нико ништа не може рећи ни учинити изђ другога узрока и намђрени. Нека, онљ благодари Богу, или слтепон срећи, што онљ садђ не тладуе ; а Рецензенту ако и нје остало одљ брата тудђе муке, онђ опетђ јоштђ нје дошао Г. Груговићу на чанакљ (нити ће му доћи).

ТГ. Да 1814 Године кромђћ особе Граа Орурка, и нфгови служитела, и Тна. Кодежског Совђтника Недобе, жје теднога Русса од онмш коп су пред тим с поменутим-Графом у Срби бмвали у бечу било нје.

Р. Особа Графа Орурка и нђгови служителљи и Г. Недоба , то 11 е више одђ пола десетине; а да оно запнта о Србекомђ езнку, нје требало више него само еданљ. А кон е тап бно: То мнелимо да Г. Грутовићљ, као оваковнећ Министерђ, не ће одђ насљ ни тражити (да имена правн и поштенн моди мешамо у наше распре).

Т'. и ако су она — писма, не СОлавенскћи не Руссти п не Србски писана била, врло лобопитно каковим то Езмком била су писана —

Р. Познаесе Министерска глава! Она све сани и мисли о писмима. Ни есу била писма никаква (а Тоштђљ манђ нљгтова, некђљ се не бои), него печатана кнђига !

Т. Што се тиче о начину у Срби писана, онађ е како што ово л пишем у свему сходан', и могу слободно ретђи, моце много исправнји И совршени омвсао ест.

Р. Што е писао Г. Груговићљ оно е могло бнти овако, као ово нЂгово писмо, али што су писали други, оно е било (као што ви садђљ у Србти) млого и млого болћ. Ови су се ондашнљи писари могли разделити у три реда: у првомђ су реду бмли прешавши одовудђ учени моди, као н. п. беодор» Филитовићљ или Божа Груговићљ, Тованљ Савићљ али Иван ТОговићљ, Отефанљ Живковићљ, Стефану Филиповића, Максим ишићљ по т. д. У другомљ су реду бнли прешавши одовудљ моди сваколки званја и чинова, н. п. било е шегрта, калфт (трговачки и маИсторски), трговаца, маистора, тропалица, магистора, дака, каплара, ајоша, попова, растрига п Т. Д.

12%