Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

194: ОДГОВОР господину — Ц —

радо спомпнђи, кад нужде немам. Она два матора правила, кол е Мра= зовитђ из СОмотрфтског исписао, за намеру му [мојој била су доволњна.

3) Пшта ме Г. В. зашт не пишем %, а пишем м, пак тјошт и на онаковег мест, тди га ни у Славенском нема, н. п. 0 писменђ, у глаголи 2 еда ли е, вели, у Србском езмку нужднфе вродђ 57

Нека ми се допусти овде попространно беседити. Шредмет премда не по себи, но по толикон вики и буни занста заслужуе.

Налпре с две три речи да свршим, да нисам погрешто, што сам 0 писмено, у глаголљ, у пометао, п да се запста у Славенском свратвенни! творителнни мложествевнкш с о пише. 0 том те Г. В. прва Слав. Граммашка, војо у руке узме, п првог у Бтблип листа стр. 2. уверити.

0 писмену љ. „Само тпростота и глупост» задоволлвасе всегда три старинскомљ остати“ Дослвећ,

(ви, кон су псторџо гонентла пшемена тог шшсали, кажу, да е Доствен наппре му вопну обивјо. Мени е само то познато, да га у слову Цолткофђера, чрез нћга преведеном, пу посланице на Хараламшно /. у совђти здравог разума, животу и приклмоченфамај, ни тди нема; него на место нђга стоп ф, гдитди само и без овога.

Ал вратимосе на читава готово три века пре Доствеа. у Евантело, кое е у Београду год. 1552 печатано, от корице до корице ни тди нетљеш % натђи“): у Служебнику Божпдаровом (1520) весма редко. У Псалтиру Српскоме (тамо стоп Срљпски!>) опет га нема нигди. Истина, да кнрште те место тога кипе с танкш ерове. Ту ти ово по онде стон, тди обмчно метђемо %, а н место сви 5 самогласне ппемена, н. п. место а у речи гесло ; место е — ме; место 0 — ве ; место у — глљбина. —_У науку Карстнанском Фра Матие Дивковића (1707) вигди нема ни дебелог ни танког ера.) О азбуви ове кнбште мало ту ниже говорити.

358 У новоћ —- другоћ — писана нашег епохи (којо обмчно от Достева водимо) први е, колпко е менп ствар позната, Ем. Танковитв, кон се у дђлцу свом: Зао отацљ и меваљлло слан, 1789 у Бечу паданом, на обадва ера — слабо до душе — ополчава, говоретђи : „ Овако цела разлика из мећљ тонко и дебело љ у низца се обраћава, врбо ни тонко ни дебело нде овим начиномљ потребно, и а би замсто

| ђ и при концу речи изоставго, да се нисимљ необичности боло.“ За овмм шду после друпи дебелог ера непртителњи, кош су га оваћ | лче, она слабте, оваћ постолно, онан непостолно — гонили. Но п, као | познате, овде редом не споминћм. Медљу нима нанзнатеји е Г. Меркаил. | Нђгов азбукопротрес учинто е триста чуда. Ал ово нте никакво чудо спрам чуда, што сад дебеломе еру, кое е изудо бмо, сало у трбу

метње, водицом , кол 1ошт до сад никакви чудеса чинила не, НОВЕ

1) (во е, колико с мепи познато, паша по старини пета кнљита.

2) И овде сам пеколико пути нашао место Србски, Сарпски, као на овом месту: ков молитве скупи, и истомачи из диачкога иезика у босански ниезик Сарпскиема слови Богоћабни Богословац Фра Матпе Дивковић из пелашак,