Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

одговор господину — Ц — 199

би то било за насђ да узмемо садђ, зашто већљ Немци су и онако познали да не вала.

4) За чч, дд, 88 и т. д. н самљ онда само казао, да

народђ онако изговара, а ево садљ кажемљ, да, по моме мнђ_нпо, онако треба и писати (жао ми е, што ово пре ни самљ казао, да видимђ шта бн ми Г. — 4 — на то одговорто).

5) У собранит, соберу и собирал, каже да имамо 060ица и право и неправо: = имамљ право (каже), што самљ казао, да собрајни! не долази одђ собират ; ал' не мамђ право, зао што мнелимљ, да е соберу ностотце време (то е будуше, вели); а онђ е погрешто, што е башљ на тан — кодљ толики други ! —- пример нагазјо (ту онђ признае да има неправо, а камо где има правог Дакле а овде пмамђ право и (по иђговомљ миђипо) неправо, и онљ има само неправо, и по свомљ рачуну). Лалђ каже: „собрат, соберу, собрати, п друга времена, кол се от ови производе, као рбт, рђку, ртци, есу глаголи оскудни,“ Ово е коешта, па ништа. ЛО самљ му пре напоменуо, да се у оваковимљ стварма не треба осланати на наше дозкошнђ Олавенске Граматике, а онљ одцетљ није тео да ме послуша. Ако е собрати оскуднни глаголђ, онда су у Славенскомљ езнку сви совршителни глаголи (уегра решесПуа, н. п. сотворити, воскреснути, ртикнути, умрети, двигнути, поманути, купити по т. д.) оскудни, зашто немапо садашнћрђ времена. 4 самљ знао да ће Г. — чи — казати, да е у Славенскомђ езнку соберу будушце време, нити самљ казао да е садашнђ; а да (соберу) те одљ собирати, нето одљ собрати, то мнслимљ да ће ми одобрши и Г. — 4 —. У СОрбскомљ езнку совршителни глаголи не мало (оно што по знаменто свомљ не могу ни имати) полу прошавшега времена ни тричаста садашнђг, времена; али садашнђћ време имало сви, Н. п. доћи, додемљ; створити, створимо ; рмкњути, јумкнемљ; дићи (дитнути), дигнемо: скочити, скочимљ, закопати, закопамо: купити, купимо; продати, продамо пт.д. А како се то у Олавенскомђ езмку догодило, те су несовршителни глатоли одђ совршителнне отели садашнђ време и узели за свое будуше, о томљ нека промнсли мало Г.— # —.

6) Признае и исповеда, да му ме позната разлика см6сла измедљу свлтиш и свато, мени и ми, теби п ти, менем ме, тебе и те, нђму и му ит. д. „знам, вели, за разлику места или полатана; но смисао остае онаџ, те онан (овде би Мркалђ рекао: чудна и смешна логика, свеца ми!). Н. п.