Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena
===
Пн
ме
==
јин 2
200 ОДГОВОР господину — ц —
Продао сам мот необран вдноград, пили мол меобратљш Р1ноград“ и т. д. И по томљ каже, да ће му бБти мило, ако овде одђ мене научи разлику смнела. — Овде еГ.— # достолнљ сваке вале, што признае и исповеда, да не зна оно, што не зна. Млого и има, кон што не знаду, али бн слабо код и помнело, а камо ли исповедо, да не зна. О овомљ бн требало млого говорити, али овде садљ нте места ни прилике: зашто Богђ зна, имало ли десеторица измедђу триста пренумеранта Србски новина, кон овако радо читал) смбсице кнњижествене, као а пи Г. — 4 —: зато ево овако треба да узмемо наикраћи путђ: сват се каже Немачки ћеше, а свати Фет ћешсе. Кадљ се пшта какав; 2 онда се одговара сват, добар», поштене, рдђављ, дрвенљ и Т. д. А кадљ се пита кош Онда се одговара свати, добрмт, тоштенљи, рљавмтћ п т. д. Какав е твоћ конђ ' Зеленђ. Кош ти е украденђ конђ% Зелене. Продао самљ мол необранни виноградљ, Тећ ћађе таетлеп шпосејезвепеп УУетађего уегкашћ; а продао самђ моћ виноградљ необранљ, тећ ћађе шетеп Уешђеге ппсвјезеп уегкаше.
391 Садђ већђ мнелимђ да е Г. — 4 — тако научло, да се и самљ чуди, како то пре нје знао; али да ом и други о овомљ лакше мнелити могли, ево ћу додати 1ошт' нешто изљ друге (рукописне) писменице Србске:
0 имену прилагателнолљ.
Прилатателна имена могу се, по нљиовомљ значенло, разделити у три реда: Лрва показујо каквоћу имена суцествителнне; и ова су опетђ дволка : 1) кол показуто какво е што, и. п. добар човеко, зелено листе, мутна вода, шарена тица, браду коњ пи т. д. 2) Кол показуо, ода шта е што, н, п. гвоздено котао, дрвена кућа, сребрно пуце, кожна алљина ит. д.
„Друга показуо чје е што; и ова су опетђ двонка: 1) кол показуо, да-е што само еднога извесногђљ имена сушествителногђ, Н. п. пошовљ, ковачев», водводинљ и т.д. 2) Кол показуло, да е што више имена сушествителине, или еднога кога му драго, н. п. поповске, ковачки, вотводске“ : 20600, козгт, рибљеи, тилт, детиноуи и от. д.
Трећа пду у редђ друме, него се одђ нљи разлику), што ни су постала одђ имена сушествителнм, него одљ друтје равличин делова говорени, као н. п. 1) одљ нарђчи (0с0-