Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

БЕДА П ОВО НАШЕ НЕМЧЕ 217

лике, илити дебеле ерове помећало, гди ти у рукопису Г. Атанацковича бмло нте. Но нзе му ни то доста бело, што намђ добру лекцио у призрбнио ерова даде, већљ улучи прилику, да насђи у призрђи о укова (писмена укљ) намаПстори.

"итателљи наши опоминлосе, да 6 у числу нов. срб. 41. на страни 396 у палинодји плити одбраненџо дебелога ера Т. Мркала примђчавте стонло: „ово 8 овде, п тошт на неколико мћета, значи уко: зашто овдашна печатна јоште нема тога слова, а у рукопису стоп.“ Г. Меркалљ т. 6. писао е место уста: убста, мђето мод: лози Пт. Д., и тако 6 употреблиавао писмо уко мбсто писмена ,/: будући пављ да мБ у реду писмена нашњг писмена укф не имамо, као што га џ сами Русеп не имало, а хтћлисмо, да по ортмчналу самомљ палинодта речена п печатана буде, то кажемо Немчету, што новине слаже, да свуда, гди му пнсме укђ додње, шфру 8 метне, будући да в ова штфра писмену уко у образу свомљ подобна. А Немче наше тако не учини, већђ на Е6дномљ мету метне мбсто ука 6, а на други у. Изпсуемо га, шта учини, да одф Бота надђе. Но оно се овако прати почне: „Кадљ самљ сеп, вели, србсеп читати учјо, онда самђ сву србеку азбуку предљ собомђ пмао, у азбупњ тон бмлису образи писмена: збла, ука, 00, ота, кси. пси, тите. ижице и джи на страни, и изванљ реда други написани, п за ни ми в казано, да сеона у рукописи србски више неупотребллоз), веће да се мћето зла писме 3: мђето уха пшсме у; мђсто 00 само писме 0: мђсто ота писмена 0 п от: мђето ксм писмена ко п с; мђето псм писмена поп с: мћето тите писмо т: мћсто можице пинсме %#; а мћсто джси писмена Д п же поставлио: п онда ми 6 заповђдвено, да послђдна мћето првег мећемђ, ако ми се случи, да ми она кадђ подђ руку додђу. Садљ добивши рукопшеђ Г. ДЛркала у руке, зачудимсе, кадђљ давно невидвено писмо 8 у нђму видимђ, и тави ми падне на умђ, да то мора оно писме бвти, мђето когљ п писме у столти може, п ков се ком» назвтва. На што велимћ саде писме укље Како га в могао Г. Мркаљ уписати 2 валлда мора тошт' одљ овм стародревивг списателл бмти, кон се старотђ тако свето придржавајо, и коп и данљ данашињти са курзоцг (дофове) иду, кое су други лоди давно веће одесћели > Тко грђшиг Г. ДГркалљ писалоћи писме унф, или нови списателђи, коп га одбацуто, и кон мћето ићга писме у пишу 2 Но нови списателљи не могу трђшити, ибо

писмена на крајо да буде. у рукопису нђтовомђ не има ТИ. Медђу тимљ 6 опет 4. вра унутри. Томе нје учредничество криво, веће слагачљ новина, Ниче едно. Нфиче исто рукописљ Г. Атанацковича добивши, помвсли, да 6 Тосподинљ исти стрфино, што нигди на свомђ мђету ера не има, пакљ 1 свуда само дометне, тако, да е учредника новина карпа спопала, док' 60 ерова избриса. Нфмче, позвано, да се пере, затто ерове домету, који у рукопису пе има, одговори, да е овако уметвовало : „Штогодђ самђ рукописа србски досадђ видјо, и одђ учредника новина србски, и одљ други србски списателл, у свима 6 после сагласни писмена на крајо часљ велико, а час мало врђ бмло; а у рукопису Т. Атанацковича не бм та нитди: учредникљ новина и толики други списателљи нису могли у томе погрђшити ; тако е самљ Г. Атанамковине погрфито, што нигди ера не метну:и л погрфшку нфтову да затладимђ, помећемђ ерове те свуда“ Кадљ већ Нђимчадљ о србски вровм овако суде, кадђ се нљима већ чини, да су ерови србскомђ езвку нужни, ели могуће, да киижество србско безђ ни суцествуег во утћхе лобителђима врова, плити вримма.