Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

218 лЛОлАТАЕ

368 меле, на што намђ писме уке, кадђ и пшеме у исти звукљ има2 на. што епба тшрНсате зле песезе фаје (умложавати ствари безђ сваке нужде); тако: они не грфше, већљ ммеле савршеније одљ Г. Мркала : п треба, да се пл ни драимђ, а Г. Љркала у томђ п не слушамљ. И тако ћу богме л свуда мђето Г. Мркаљљова ука писме у мећати, као што зашста ш помећемљ, да бмр знао, да ће ми укуљ (лобителљи ука) п уши угрфати.“ Шта смо му зналп, на то одтоворшти, но раменвг слећи, и пооштршти га, да у напредакљ онако писмена слаже, као штову рукопису свакомљ написаног И што смо се мег више на непослушанје нђгово срдили, то се већма оно нама смелло, као да е знало, да ћемо му тоштљ еданђ путђ шака доћи, да насђ намаПстори, п научи, да б6р већљ требало, да се свег србеки списателђи у начину писана сложимо, и сви еднако, а не еданђ овако, а друм онако, пшшемо.

На несрећу т. е. нашу додђе рукопшељ прибавлента имена Г1. приложника кљ фундусу препарандски учплиша, да се у число нов. 44. на стр. 851. стави. У рукопису томљ стоп гласђ у часђ са укомо, а часђ са у нашшеанљ: тако н, п. крбг,, „Л9комљ, усердствулоша, к9пеш», т9тор, Будишинљ, Тљура, Цуцичљ п от. д. Немче рукописђ узме, п сложи га, гао што е у нђму напшсано бвло, глш мђето ука тафру 6. као што му ономадне рекосмо, а гдш у, гдигди пакљ и едно и друго поставивши. И будући да опетђ свудђ пазило нје, да онако сложи, као што е у рукопису напшсано, то га опетђ позовемо, да се пере, зашто насђ непослуша; а оно намљ ев'овако одговори: „колико сте ме о начину писана илити о сттлу србеки садђ писалоћвг сппсатела извћетили, дознаосаме. да се они на трш реда дбле: на оне, коп онако пшшу, као што народђ товори, ш кое зато Србљи Срблљи назнвамђ; у други редђ пду ови, коп Срблђима славенски типу, кое Србљи Славен пменуемђ; а у трећи редђ ставлимђ оне, коп часђ славенски, часђ србски, а часђ ни славенски ни србеки, већљ мфшовито пшшу, п ког Србљљи Славено-Срблљи назввамљ. 1 самђ ненаблодаванђмљ племена уха у рукопису ГР. Јркала СОрбљима Србљима, а наблодававђиљ ука у пменвг приложника 6љ фун-

| дусу препар. училица Србљима Славенима, а. тоштљ више Србљима | Олавено- Србљима, по воли чивјо: ш зато самђ ономадне укове по-

изоставлло , а данасљ ти помећао. Тако не можете ме нимало крпвити. Пвг списателђи требало бб правила да пмате, као што п ме слагачи наша имамо, па по нљима сви еднако да пишете, као што и мвгр по нашема сви еднако слажемо, па онда ће пноезмтчип народи знати, какављ | е управ' сербски езвкљ: онда ће га н лакше п раде учити, а дотле нећете та ни ве изелђдити , а камоли пноезвчницв: учините азбуку вашу простомљ, избацвте ненужна, а додаште потребна, и пл и други мени подобни слагаћемо рукописе србске млото болћ, ш вер нећете сљ корректурама очи у напредакљ бости, као до садђ.“ — Ето! како Немче то мудруе, имали право пли не нама е доста еда задало. —