Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

МРКАЉЕВА АУТОКРИТИКА „ПАЛИНОДИЈЕ“ 219

8.

—

ЏТркаљева аутовритика ,„Палинодије. — Давидов. „Новине Србске у

Бгени,“ г. 1817. бр. #8., стр. 388. и 384., под натписом „СмбБсице Кнбижественне.“ ]

__Г. Мркале, сачинителђ палинодје илити одбрапента дебелога вра, има и самљ противљ родвеногљ свогљ одбраненал нђколико речи проговорити. И зато 6 учредничеству новина сроски штпемо писао, и умоло га, да ни иста предложенјл противљ одбраненји тога у листове новина стави. Не пропуштамо тако и нБи, сљ дозволенјемђ чнитатела нашнк, собцити, пи раземотренцио нђиномљ предати. Ево, како гласе:

„Но чувотвуемљђљ ону честђ, коло сте блатонзволили у вашљгмљ новинама показати мени, када сте у нбима ономадне одђ мене читану Обрану гласовитогђ нашетђ писмена, дебелога 2, подљ моимђ именомљ издали. Ништаманђ пмадемђ и, сљ допуштенфмђ вашимљ, противе писте Обране ово, што слћдвбе, предложити.

Она 1. како што ве тпографтчески пуна погрђшака извшла, тако живости у себи самоп премало пма, и 2. благогласности потребите не далеко вишше. Оврђу тога 83. достоинство слота пшеменнога естђ нљоп на неколико мћета Тошњ већма ускраћено, нето у примђра вргомо ножи, тди оно сваколко печезава. Такодђе 4. тражена разностђ нити в крозљ учесћено како — тако, нити кровљ изговарал" и произносити у овомљ изречено : зашто 7 тако вала изговарати, како Нбмаље свое ћ произносе, добро постигнута. Долази 5. кљ тому, што садђ в ситна п преусћчена, садђ у невреме скоро перћодски пуна п округла. Наипослђ 6. исностђ, нанс“шественији красота п напнуждије свопство слога плсменнога, 6стљ скоро напвећма испредљ очио метнута. Одма сђ почетка читати 6 ово: ала са том великом разликом, да безсловесно животно пару само од бђле жигерице, мн» том8 од» ни еднога дела уста не може да отисне, умћсто што бр можебнти валлло рећи: али со томљ вељикомо разликомљ, да безсловесно животно пару само од» бђле жигерице истискуе, и кљ тому 6 одљ ни веднога дела уџста не може да одтисне. Колика в оно пако метни около самотласиме, и нигди лсно не казуесе, што су то самогласна. 1 бер на мђету Обранителђвомљ налпрте казао, да с8 согласна сбшествениц дло рђчзи, пакљ онда рекао бб: а самогласна писмена вбу видни знаце означавалоћи само ууста одтворе, коима согласна произносесе, одкЧдђ бвр ми потомђ елфдовало, да и % самогласно естђ, зашто согласно на примћрђ, писме с у глаСсЕ8 жљ устоодтворомљ % произносисе, не дрбгачљ него што у гласку оса устоодтворомљ а, у гласку же устоодтворомђ е изговорено бвва. Далђ одтВдђ бег саамо казалосе, да медљу гласчићима жа, же, жи, жо, 9), об, едини одтворђ ууста, крозђ кон пара истпскбесе, разлику прави, за све те гласке пако да вднако пара одтискЗесе. На концу Обране бн се морало бело) штогодђ о тврдости езшка споменути; врђ може тко рећи: да на врљу, врљови, с врља, п остала подобна тврда всу, пакљ да сботђ тога писатисе има: на веру, вертови, с верта. Истина, ла бр такова тврдостђ неоснователно пребацвтласе, но зашто нје Сочинителдђ и о томђ проговорто штотодњ“ Неоснователно велпмљ, будући да исте речена тврдостђ (рбско не чуветвуе уво. Што в у коем5 езвку тврдо, не може пзђ други езвка разсудитисе. Шо Србеки еззкљ тврдђ

388.

384