Građa za srpsku istoriju našeg vremena i životi najznatnijih poglavica ovoga vremena

220 ДОДАТА

в талјинскомђ уву, ербо в богатђ у согласнима, кол нђму силу, врђностђ шп значенђ дало, што исто и кодљ свио други крфивожилатњ народа примфчавасе. Тврдостђ у Србекомљ дакле само одљ Србскога ува судитисе може, коем5б пако већма со верта, него с5 врфа тврдо естљ. А што не бе требало бмло п страну Фтлозофтческе ЕзБкословје Малнерове казати, гди онљ западнбимљ народима, и напвећма розђ дани сами у материћмђ езнк5 примђрђ единоплеменницема свопма звателце наше препоручуег Могао е Сочинителђ ш рфчи Госп. Мапнера довести, кое на петдесетђ первон странљ овако гласе:. Злеје: Ипо[ефђе 1п бег Упајртасфе Тет Зосаје Тител ме Уепоапђе: абобаљ абђееп, трепп је тен оса(еп јо ојЕ ећпеп зриеоз Јета5 (звателце) оотјевеп тоојен, ј0 ој ће ме Фуе апјапдел, обег Пеш ацатафеп јоШеп 3. (5. шрепп је |фтебеп 4, ђатЕ. Тако на именованоћ странљ говорни преславни тап СзБжкоиспвтателђ. .

Скоро су дакле сва обћинска свонства слога писменнога у пзданнох Обранљ дебелога о нарбшена, п едпна царствујоћа у НБОН за насљ но-

востђ бвши ће, кол в могла Србекимљ Езвкопспвтателћиђ прјатно по-

нравитисе. Ако дрбго ништа, то безђ с9мић су млоги одљ ни сада научили, да звателце нје, како меслисе, ни одмфини знакљ, ни беспосленни батачићљ, нето согласно писме. толико примћчавамљ у погледу словосложности либо слога писменнога; саамо дебело ерђ пако, и нуждностљ или непотребностђ ифрову, оћемо други путљ у сбволо предљузети. Медљу тимљ вала, да п непртателњи ерова на нћга што потраже, зашто ОБг имљ другачђ Палпнодиста лачко рећи могао: СОпш Тасеб, сопзепшге улде тг, то ветђ, да муукомфђ потврдњуло, што 6 говорћо. Но пвтате-ли мене, Шрепочптаеми Господине, е-ли се Палинодје обнародвњене одричемђ 2 1 одтоварамљ, да сене одричемљ, ако ће тко дебеломљ % противно што издавати. Зашто дакле противђ Палинодје устаемђ > На то ћу онда одговорђ наћи, када о дебеломђ % опетђ успишемђљ, но може догодитисе, да га и прје дадемљ.

Сада васљ Шрепочитаеми Господине, у понизности просимљ, да 655 сте у вашммђ новинама и ово писмо дали напечатати.“

У Карлштадту Вашљ

Ота по нашемљ Тувја 1817. свесерднни покорникљ Савва Меркалб.

+.

ОДПОРЉ. (Посланљ учредничеству Србски новина). ГЛавидов. „Новине Србске“ бр. 96. г. 1817., стр. 766., „Омђе. Књњижеств.“ ]

Већљ в Госп. Љилованф Видаковићо, у СсвонмЂ одговорима на рецензте, двапутђ поменуо некакве Шаке. Шрвни путљ (1815те године) казао 6 да онљ не пшше кивита за штаке, а садљ (у обивленпо на трећу частђ Лаобомпра у Шлтелуму) каже, да у шачком бабе говоре деедо.