Gvozdeni kolosi : lokomotive našeg doba : predavanje održano na Kolarčevom Narodnom univerzitetu

поглед моглo закључити. Далеко веће користи пружа могућност повећања вучне силе локомотиве. Путничке локомотиве данас вуку возове од 600, 700 па и више тона у Европи а у Америци возове тешке-1200 до 1400 тона брзином од 140 до 160 км/час.

Код локомотнва зг зучу теретних возова од првостепеног је значаја вучна сила. Нормалне теретне локомотиве, најчешће са четирн, или пет, ређе са шест везаних осовина, спссобне су, да вуку 'возове од 1500 до 2000 тона на равној прузи брзинама од 80 до 100 км/час. Снажне теретне локомотнве велнких снага далеко пребадују озу цифру; Совјетске локомотиве типа ФД вуку 3500 тона брзином од 95 км/час на равној прузи, а амерички гвоздени колоси типа Малет возове од 6 до 7000 тона док оне најмоћније и 10000 па чак до 14000 тона.

Да би данашња локомотива била у стању да оствари ове стреловите брзине, или да псвуче овакве дуге низове вагона мора располагати одговарајућим склопом, димензијама и низом специјалних направа које омогућавају, обезбеђују и чпне њен рад еконсмичннм у могућнм границама. Дужине данашњих локомотива заједно са тендерима варирају од 20 до 35 метара, њихове тежине у службн од 100 до 550 тона! тако да им притисак на шину по осовнни износк 18 до 25 тона у Европи, а у Америцн чак до 33,5 тона. Тендери моћних гвоздених колоса, шесто и осмоосовни могу да понесу до 30 тона горива и чак 80 до 100 тона воде.

Ложене најчешће угљем, у последње време и мазутом а ређе дрвима или угљеннм прахом, данашње локомотнве снабдевене су уређајем за механичко ложење, напојним направама пумпама и ннјекторнма, уређајима за рекуперацнју топлоте са

12