Gvožđe

ИЗ ИСТОРИЈЕ.

Може се најслободније рећи, да је историја гвожђа исто што и историја човечанства, а културе у опште нарочито. Знамо да је човек пре гвожђа употребљавао камен и за доказ да је та епоха била веома дуга, служе нам разлике у савршености израде пердмета од камена, које смо нашли. Међутим ништа не знамо из историје тога доба, у коме су људске заједнице биле породице или малене групе. Тек употребом гвожђа људске заједнике се развијале у веће групе, у племена, па најзад у државе. А тек у већој заједници човек је могао да се културно уздиже, да ствара више вредности, да створи историју. Јер историја и јесте живот заједнице а не јединке и кад се говори о историји јединке посебно, значи говори се о њеном животу у заједници, без које она не би могла да ствара историју у оном смислу, у коме се она днаас с једне стране погрешно схвата.

Од колике је важности данас гвожђе по живот човека и његове заједнице — друштва, државе —, није потребно нарочито доказивати. С правом се може рећи, да се данас без гвожђа не би могла да замисли наша егзистенција. Никада човек у оволикој мери није био везан за гвожђе као данас, те се данашњи век и назива гвоздени век. Ма да је потрошња гвожђа данас огромна, и ма да се већ помишља на његово нестајање, ипак се веома тешко може да замисли будућност, у којој би употреба гвожђа била сведена на много мању меру, а камо ли престала. Угљу, који данас уз гвожђе има највећу примену, већ се донекле дашла замена и већ се без много бојазни мисли на будућност, у којој би га услед његове несташице могла да замене друга срества за производњу енергије. Међутим ако би се баш и могла да замисли будућност без гвожђа, за сада себар није могла да замисли култура без гвожђа. Крајна фантазија бар замишља гвозлена магнетна поља за стварање енергије.