Hanoar : list jevrejske omladine Jugoslavije

sveto pismo, od kojih se ne sme odstupati mi, za dlaku, pokušali su umereni Maksilim da dovedu u sklad zahteve vere sa zahtevima svagdašnjegz Života, te da se nađe sredina gde bi mogla oba načela, iedno pored drugog, opstati. Trainim obiašniavaniem ideolocije jednog i drugog pravca, našli su se umereni duhovi saglasni u večitoi ideji ijevreiskog narodmog uskrsnuća. Postojeća liubav i žudnia Jevreistva prema staroi sVOIOj istoriiskoi otadžDimi, služili su za podlogu iednog solidarnoz levreistva u diaspori. Konzervativni deo naroda vezuie za lizičkim oslobođeniem nadu, da će se na svetom zemljištu Erec-Jisraela usavršavati i duhovno u smisiu Svetog Pisma, da će tamo više osećati blizmu božieg bića i da će pomoću ijačin inspiracija razviti onu maivišu aktivnost Vere, koju im nijedna druca zemlia niie sposobna da d4. Svi ostali ljubitelji Ciiona (Hoveve Clon) vezali su opet svoju tradicionalnu privrženost zemlji otaca sa nadom. da tamo nađu spas i utočište za Kulturno blaco starodrevnogz Jevreistva i za mučenogz nosioca fi svetih ideia, za sam narod. Na posletku su praktični Jevreji tražili u Palestini domovinu, vlastiti- zavičainost, koja se eventualno ioš može postići, dok drugog izlaza za omrznuti i Večito gonjeni marod nema:- Da su sve te ideie postepeno primile oblik stvarne mogućnosti, izlazeći iz maglovitog Mesinanizma i obrazujući praktični pojam za narod, ima se zahvaliti onom delu Maskilim, koji su svojim spisima pretvorili platonsku liubav Ciona u praktičnu. Kališer. Gordon i Rapaport raspravliali su pitanie kolonizaciie Palestine časopisima u czod. 1830./50., a zasluga za popularnost ideie pripada kniiževniku-romansiiern Avramu Mapu, učitelin seminara u Vilni U svome romanu »Ahavat Ciion« dao ie Mapo ievrziskom narodu muiln, privlačnu sliku iz istoriiske domovine svoga naroda, OSVOiVŠi Tijenom lepotom i draži sve ievrciske domove i sva ievreiska srca. U polovini 19: veka bila ie ideja zrela. da se Palestina treba naseliavati Jevreima. koji se tamo imaju privesti zemlioradnii. Samo se nije znalo, kojim se sredstvima to može postići. Tu vredi napomenuti, da ie i·- Đabin Tuda Alkalai; iz Zemuna, u svojim spisima razlagao ideju o kolonizaciii Palestine i tražio osnivanie akcijonarskor društva. koje će oikuplivati zemlišta u Palestini i obrađivati ih ievreiskim radnicima. Isto tako su Širil! propagandu za ODnovu Palestine Or Leo Pinsker svoiom kmigom »Autoemancipacila« i Mozes Hes knjigom »Kim i Jerusaleme.

U.srednioi Evropi se u početku druze polovine 19. Veka osećalo popuštanie antisemitske aktivnosti. U Nemačkoj i u Austriji i u Mađarskoi zavladala su, bar prividno, slobodoumna načela iednakosti i ravnopravnosti. Pod uticajem bolih političkih i eKOTiomskih okolnosti, zapostavili sn Jevrei svoje idealne težmie za Palestinom, i samo vrlo maleni krug. istinskih idealista galo ic dalie svoje nade i težnic. Oni su se prikliučili udruženjima pod imenom »Hoveve Ciion« u Poliskoi i u Rusii i u svom krugu negzovali su icevreiski jezik, ievreisku pesmu i u opšte narodmu Kul-

396